Bitkoin je prvi put prešao vrednost od 11.000 dolara.
Za dobijanje ove valute tokom godine je potrošeno više električne energije nego što se prosečno potroši u državama poput Irske.
Zašto vrednost bitkoina tako raste? Da li se ovde radi o finansijskom čudu ili o najvećem „balonu od sapunice“, prevari 21. veka?
Eksperti ne prestaju da se spore o tome šta je zapravo bitkoin. Jedni — poput konzervativnog šefa finansijskog giganta „Morgana“ Džejmija Dajmona — tvrde da se ovde radi o balonu od sapunice, jer iza ove valute ne stoji novac ili neka druga vrednost koju je vlada proglasila za zakonsko sredstvo plaćanja. Protivnici odgovaraju: a čime su „obezbeđene“ ostale važeće svetske valute?
Posle breton-vudskog sistema, nema više obaveza da valuta čvrsto bude povezana sa odgovarajućom količinom zlatnih rezervi. Može se reći sa druge strane da iza vrednosti svake valute stoji državna ekonomija, njen BDP i posledično poverenje svih učesnika na tržištima.
U početku se „majning“, odnosno proces nabavljanja bitkoina, obavljao relativno jednostavno, preko kućnog računara. Sada kako bi se obavio isti taj proces „majninga“ za samo jedan bitkoin, bilo bi potrebno da komjuter radi otprilike 20 godina. Zato se proces majninga sada obavlja u ogromnim bazama podataka, a najveći broj ovih baza se nalazi u Kini. Na primer, u jednoj kineskoj provinciji radi preduzeće za „majning“ bitkoina. Firma ima 25.000 kompjutera, koji rade 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji. Ova kompanije troši 960 megavati električne energije dnevno. Poređenja radi, to je gotovo odsto odsto dnevnih potreba električne energije ruske prestonice.
Prema rečima Džang Ninga, stručnjaka Akademije društvenih nauka NR Kine, bitkoin jeste obezbeđen, odnosno ima osnovu u „majningu“, iza njega stoji tehnologija „blokčejn“ koja se smatra dovoljno pouzdanom. Stručnjak kaže da je potražnja za ovom kriptovalutom prilično velika, imajući u vidu da je tržište volatilno. U suštini, bilo koji investitor koji ima dovoljne količine bitkoina može ih prodati, odnosno na tržištu se može odjednom pojaviti velika količina ove valute, čime može doći do pada vrednosti. Doduše, Ning dodaje da bi ovaj pad vrednosti bio kratkotrajan, jer praksa pokazuje da se tržišta uglavnom uvek brzo oporavljaju.
Sa druge strane, ostaje otvoreno pitanje šta bi se desilo ako bi svih 21 milion moneta bilo kupljeno. Logika kaže da emisija novca izaziva inflaciju, a da manjak novca, odnosno deficit, izaziva poskupljenje valute.
Bitkoin i druge kriptovalute beleže rast vrednosti tokom čitave tekuće godine. Krajem 2016. godine, bitkojn je koštao oko 1.000 dolara. Ranije su takvom brzinom rasle samo sumnjive piramidalne strukture.
Pomenuti Dajmon iz „Morgana“ izjavio je da će otpustiti svakog svog zaposlenog koji bude uhvaćen da trguje kriptovalutama. Takvu svoju kategoričnost banka objašnjava time što ljude koji trguju kriptovalutama smatra „budalama“. „Ova valuta ne može i neće funkcionisati. Nema tog posla koji bi bio zasnovan na ovoj valuti. Ne mogu ljudi od vazduha da naprave valutu i da misle da njome mogu trgovati. To nisu pametni ljudi“, smatra Dejmon.
Sa druge strane, Džang Ning se ne slaže sa ovakvim stavom. Kineski stručnjak smatra da ova kriptovaluta ima svoju realnu vrednost.
„Trenutno je bitkoin nova mera. Osim toga, njegova eventualna prevelika emisija nije moguća. To je mač sa dve oštrice. S jedne strane, zbog njegove deflacione prirode, količina bitkoina ne može da raste proporcionalno rastu BDP-a ili rastu proizvodnih snaga. Zbog toga bitkoin i ne može da bude zvanično sredstvo plaćanja u nekoj konkretnoj zemlji ili na svetu uopšte. Ne možemo ga nazivati valutom, ali bitkoin može da bude sredstvo štednje ili jednostavno aktiva. Bitkoin je promenio predstavu ljudi o tome kako novac može da izgleda“, ističe Ning.
Teško da je, pišući svoju „Belu knjigu“, Satoši Nakamoto (misteriozni autor ili grupa autora ove valute koji nastupa pod ovim pseudonimom), mogao da pretpostavi da će njegovo „čedo“ postati skuplje od zlata. U prvo vreme bitkoine su nabavljali programeri. Nakamoto je u početku pretpostavio da bi 21 milion moneta mogla biti idealna količina bitkoina. Sada je već 80 odsto postojećih moneta kupljeno, prenosi Sputnjik.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com