Globalni divovi Fideliti Internešenal i Aksa Investments ušli su u klinč sa hrvatskim proizvođačem keksa i čokolade, Krašom, kako bi naplatili dugove nakon zapanjujućeg kolapsa Agrokora, najveće kompanije na području bivše Jugoslavije, piše agencija „Blumberg“
Ali u ovoj balkanskoj borbi, konditor Kraš je taj koji je u prednosti, navodi njujorška agencija u velikom tekstu posvećenom slučaju „Agrokor“.
„To je zato što je hrvatska vlada intervenisala da interese gotovo 5.000 domaćih kompanija stavi ispred interesa međunarodnih finansijera, a u svetlu prekinute reorganizacije koju su vodili Rusi i optužbi da su finansijski izveštaji (Agrokora) bili frizirani“.
To je bio, kako navodi „Blumberg“, poslednji zaokret u sagi maloprodajnog lanca koji je pao zbog dugova većih od 6,0 milijardi evra (6,5 milijardi dolara).
Za nešto više od tri meseca vrednost Agrokorovih obveznica isparila je nakon što su banke „izvukle utikač“ za razvoj kocerna oslonjenog na zaduživanje. Sada političari širom regiona nastoje da obezbede zaštitu domaćih interesa, dodaje se u tekstu.
„Agrokor se pretvorio iz najveće privatne kompanije u jedan od najvećih sistemskih rizika za hrvatsku ekonomiju“, izjavio je Georgij Dejanov, ekonomista u „Morgan Stenliju“, dodajući da je akcija hrvatske vlade rezultirala implicitnom državnom garancijom za Agrokorov kratkorocni dug i dugovanja prema dobavljačima.
U riziku je i sama vlada u Zagrebu, piše njujorška agencija.
To obrazlaže činjenicom da je ministar finansija Zdravko Marić do prošle godine bio direktor zadužen za tržišta kapitala u Agrokoru, i da je premijeru Andreju Plenkoviću sada potreban novi koalicioni partner nakon što je jedna mlađa stranka (Most) povukla svoju podršku vladi zbog neodobravanja Marićevog ostanka u njoj.
Agrokorov značaj u regionu teško da se može oceniti preteranim, budući da direktno zapošljava 30 hiljada radnika, ili oko 2,5 odsto radne snage u Hrvartskoj, a još desetine hiljada ljudi radi za kompanije koje pune police njegovih supermarketa.
Spasavanje Agrokora, posebno njihovog maloprodajnog lanca Konzuma, znači ujedno i zaštitu domaćih proizvođača hrane poput Kraša, koji zapošljava oko 2.500 ljudi u Hrvatskoj, ocenjuje „Blumberg“.
Dodaje da je krajem marta ove godine Agrokor dugovao Krašu oko 40 miliona evra, što je gotovo trećina njegovog godišnjeg prihoda. Oko 70 proizvoda koji se prodaju u Konzumu domaćeg su porekla, što je više od nego kod njegovih rivala, nemačkog Lidla ili Kauflanda.
Portparolka Kraša je odbila da komentariše raniju i sadašnju izloženost kompanije prema Agrokoru, dodaje „Blumberg“.
U tekstu se zatim opisiju koraci koje je država preduzela u rešavanju problema Agrokora, od donošenja zakona o sistemski važnim kompanijama, preko imenovanja vanredne uprave do postavljanja Ante Ramljaka za vladinog poverenika.
„Taj zakon omogućava povoljniju poziciju dobavljačima. Da vlada nije donijela Lex Agrokor, imali bismo ogroman udar na ekonomski sistem i bili bismo svedoci niza bankrotstava u Hrvatskoj“, izjavio je za „Blumberg“ Emil Tedeski, direktor Atlantik grupe.
I druge zemlje na prostoru bivše Jugoslavije u kojima je Agrokor poslovao povukle su poteze i sprečile izvlačenje sredstava iz Agrokorovih lokalnih podružnica u matičnu kompaniju, navodi njujorška agencija i dodaje da u međuvremenu, globalne investicione kuće zbrajaju gubitke i preduzimaju korake u borbi za svoj udeo u onome što je ostalo.
Aksa i Fideliti, vlasnici Agrokorovih obveznica, od janjuara su zabeležili gubitak od oko 70 odsto njihove vrednosti, prema podacima „Blumberga“. Vrednost od oko 520 miliona evra kredita odobrenih Agrokor holdingu, za koji se kamate plaćaju po dospeću, gotovo je izbrisana.
Krediti, koje su pored ostalih odobrili Invesco i Kanadski penzioni fond, sada kotiraju na četiri centa po evru, pokazuju podaci.
Aksa je sada osnovala grupu sa hedž fondovima Najthed Kapital Menadžment i T. Rou Prajs grupom Inc., čija su sedišta u SAD-u, koja u poslednja tri meseca kupuje Agrokorove obveznice s diskontom. Grupa radi s finansijkim savetnikom „PJT Partners“, dok Invesco i Kanadski penzioni fond sarađuju s Moelisom kako bi im pomogao u pregovorima s hrvatskim koncernom, kažu za „Blumberg“ ljude upoznati s dešavanjem. Sberbanka je saopštila danas da je izvršila rezervisanja za više od 50 posto gubitaka na ime 1,1 milijarde evra kredita odobrenih Agrokoru, nakon što njenog neuspešnog pokušaja restrukture kompanije, a prošle nedelje i VTB grupa najavila mogući otpis dela od 300 miliona evra njene izloženosti prema hrvatskom koncernu.
„Blumberg“ podseća da još nije poznat ukupan iznos duga Agrokora. Prema poslednjim izveštajima iz septembra prošle godine, Agrokor je dobavljačima bio dužan 2,2 milijarde evra, finansijski dug iznosio je 3,4 milijarde evra, a uz to ide još i 520 milijuna evra kredita holding kompaniji.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com