Izgubili su poverenje i povlače zlato iz SAD. To može da bude i uvod u neki novi finansijski poredak u kome dolar i Amerika više neće imati onu ulogu koju su imali do sada. Svako voli da njegove zlatne rezerve budu kod njega.
Turska je tokom 2017. godine povukla sve svoje zlato iz američkih Federalnih rezervi, ukupno 28,7 tona, upravo je saopštila turska Centralna banka. Turska je tako samo produžila niz zemalja koje su u poslednje vreme posegle za istom merom.
Samo dva dana ranije Mađarska je saopštila da je povukla 130 miliona dolara u zlatu iz Londona.
Početkom prošle godine nemačka Bundesbanka je, tri godine pre planiranog roka, vratila u zemlju 300 tona zlata koje je decenijama čuvala u SAD, a u avgustu je dovršila povlačenje i preostalog zlata od ukupno 374 tone iz Pariza, gde više nije ostalo ništa. U isto vreme je povukla i 940 tona zlata iz Londona.
Nemci su do sada pod svoju kontrolu vratili 1.710 tona zlata, odnosno 50,6 odsto. Nemačke rezerve zlata iznosile su 3.378 tona, a ukupna vrednost svog nemačkog zlata procenjuje se na 120 milijardi evra. Veće rezerve zlata od nje imaju samo SAD — 8.133,5 tona.
Nacionalna banka Austrije je ranije najavila da će do kraja ove godine u zemlju vratiti 140 tona zlatnih rezervi, čime bi se polovina ukupnih rezevi našla u zemlji i to dve godine pre nego što je planirano.
U prošloj godini je samo 17 odsto rezervi zlata Austrije bilo u zemlji, a veći deo, 80 odsto, bio je uskladišten u Velikoj Britaniji, dok se tri odsto nalazi u Švajcarskoj. Plan je da u Londonu ne bude više od 30 odsto, a u Cirihu od 20 procenata.
Holandija je još 2015. počela da vraća zlato, čiju je trećinu držala kod kuće, a ostatak najvećim delom u Njujorku, ali i Otavi i Londonu.
Politika Rusije i Kine poslednjih godina je da kupuju zlatne poluge. U rezervama Centralne banke Ruske Federacije je 1.857 tona zlata i ona po tome zauzima petu poziciju u svetu, i prestigla je Kinu koja ima 1.843 tone zlatnih rezervi.
Rusija je počela aktivno da kupuje zlatne poluge nakon što su joj 2014. godine zapadne zemlje uvele sankcije. Pre deset godina udeo zlata u ruskim deviznim rezervama bio je svega tri odsto, a sada iznosi 17 odsto. Uz to je Centralna banka Rusije prihvatila na čuvanje i oko sto tona zlata, vrednosti oko 3,5 milijardi dolara američkog bankarskog i finansijskog diva „Siti grupe“.
Rusija je najveći svetski kupac zlata, i to uglavnom iskopanog na njenoj teritoriji i treći po veličini proizvođač i, kako je saopštila njena Centralna banka, stabilnost rezervi je jedan od osnovnih razloga zbog kojih Rusija kupuje zlato. Pogotovo što u uslovima sankcija uvek postoji bojazan da bi aktiva banaka u inostranstvu mogla da bude zamrznuta.
Centralne banke više zemalja počele su ubrzano da povlae svoje zlatne rezerve iz američkih Féderalnih rezervi 2015. godine. Od tada je povučeno ukupno 250 tona zlata, tako da su rezerve zlata koje su kod njih na čuvanju pale na 5.950 tona, što je rekordno nizak nivo za poslednje dve decenije.
Slična situacija se poslednji put dogodila pre početka finansijske krize 2008. godine, kada su inostrane centralne banke povukle gotovo 400 tona zlata iz Amerike.
Turska koja, kako se procenjuje, raspolaže sa 565,6 tona zlata vrednog 20 milijardi dolara, objasnila je da je povukla rezerve iz SAD zbog pogoršanja odnosa Ankare i Vašingtona po više regionalnih i bilateralnih pitanja.
Mađarska centralna banka je pre nekoliko dana obrazložila da je svoje zlatne rezerve vratila u zemlju jer je podstaknuta zabrinutošću zbog geopolitičke krize da je situacija već toliko uzavrela i da je držanje zlata izvan zemlje previše rizično. Zlato je, kako je to konstatovala mađarska banka, strateški alat koji podiže samopouzdanje zemlje, kako u inostranstvu tako i u domovini.
Nemački analitičari tvrde da nije slučajno što se vraćanje nemačkog zlata vremenski poklopilo sa „bregzitom“ i sa održavanjem izbora u više država EU, na kojima su evroskeptici učvrstili pozicije.
Nezavisno od toga što današnje nacionalne valute više nisu vezane za zlato, vrednosti tog plemenitog metala se kako ljudi, tako i države, uvek priklanjaju kada žele da obezbede imovinu.
U slučaju kolapsa takozvanih rezervnih valuta, pa i američkog dolara, ili raspada svetskog finansijskog sistema u niz valutnih blokova, kao što se to dogodilo za vreme velike krize ’30-ih godina prošlog veka, tu je zlato kao univerzalna mera plaćanja, kaže ruski ekonomista Valentin Katanosov. A s obzirom na to da se proteklih godina neizvesnost širi, a svet danas izgleda poput minskog polja, to može dovesti do rasta cena ne samo zlata, nego i nafte, smatra finansijski stručnjak Endrju Heč.
Najgori komentar na sve to bio bi: povlače zlato, biće rata, kaže za Sputnjik ekonomista Danijel Cvjetićanin. Uostalom, Amerika je već toliko puta pokazala da ne preza od rata pošto nema taj osećaj opasnosti. Praktično nijedan rat nije vođen na njihovoj teritoriji, a u oba svetska su oni bili pravi dobitnici jer su uz zanemarljive žrtve od trećerazredne postali vodeća sila, dodaje on.
Cvjetićanin ipak misli da to što u prvi mah može da sluti na rat, s druge strane može da bude i uvod u neki novi finansijski poredak u kome dolar i Amerika više neće imati onu ulogu koju su imali do sada.
„Izgubili su poverenje i povlače zlato. Ne verujem da će se vratiti zlatni standard, ali svako voli da njegove zlatne rezerve budu kod njega“, konstatuje ovaj ekonomista.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com