Ptičiji grip primorava odgajivače da kolju milione kokoški i pilića mesečno, gurajući cene jaja u SAD na više nego dvostruko veće cene od leta 2023, a nema olakšanja na vidiku s obzirom na porast potražnje kako se približava Uskrs.
Prosečna cena pakovanja od 12 jaja je u decembru dostigla 4,15 dolara (3,98 evra, 0,33 komad), a Ministarstvo poljoprivrede predviđa da će ove godine poskupeti za još 20 odsto. Rekord od 4,82 dolara za 12 jaja (4,63 evra) je postavljen pre dve godine.
Kupci u nekim delovima SAD već plaćaju duplo više od prosečne cene, ili, još gore: u prodavnicama uopšte nema jaja.
Organska jaja i jaja kokoški koje se gaje van kaveza su još skuplja, a neke prodavnice su čak ograničile koliko se jaja može kupiti.
Epidemija ptičijeg gripa koja je počela 2022. je glavni razlog što su cene jaja toliko porasle.
Kada se taj virus nađe na nekoj farmi, kolje se celo jato. A pošto velike farme imaju više od milion koka-nosilja, nestašica jaja je izvesna zbog infekcija.
Potrebni su meseci da se farme dezinfikuju i osposobe za novo jato.
Više od 145 miliona pilića, ćurki i drugih ptica je zaklano od početka sadašnje epidemije, većinom koke-nosilje.
Zakoni o držanju nosilja van kaveza u 10 država SAD mogu biti uzrok dela poremećaje u snabdevanju i povećanje cena. Smatra se da je to razlog što je u Čikagu u ponedeljak pakovanje od 12 jaja u jednom jeftinijem lancu samoposluga koštalo bar 4,49 dolara (4,31 evro), ali pakovanje velikih jaja koka van kaveza čak 6,19 dolara (5,94 evra).
Ptičiji grip prvenstveno šire divlje ptice, pre svega patke i guske dok migriraju. Iako je fatalan za razne životinje, te vrste ga generalno mogu imati, a da se same ne razbole, što virusu pruža priliku da mutira i napreduje.
Virus se može širiti izmetom ili bilo kojom interakcijom živine na farmama i divljih ptica. Takođe se lako može doneti na obući i točkovima vozila.
Za razliku od prethodnih epidemija, ova koja je počela 2022. se nije ugasila zbog letnje vrućine.
Virus je našao još jednog novog domaćina: mlečne krave su počele da se razboljevaju marta prošle godine. To stvara više mogućnosti da se virus zadrži i širi, a za razliku od živine, goveda se ne kolju kada se razbole jer retko uginu od ptičijeg gripa.
Više od 50 ljudi u SAD je takođe obolelo od ptičijeg gripa, a jedna osoba je umrla od marta prošle godine. Skoro svi su radili s bolesnim životinjama. Zdravstveni zvaničnici još nisu našli dokaze da se bolest širi sa čoveka na čoveka.
Mnoge farme živine su postavile perionice za kamione da dezinfikuju vozila koja ulaze i zahtevaju da se radnici tuširaju i presvlače pre no što uđu među kokoške. Kupuju i dodatnu opremu, tako da se ono što se koristi u jednom kokošinjcu, ne koristi u drugom.
Neki uzgajivači su čak uložili u lasere koji ispaljuju zrake zelene svetlosti u vazduh, da bi rasterali divlje patke i guske.
Uzgajivači mleka izoluju bolesnu stoku i dodatno je testiraju pre no što životinje presele s farme, posebno ako je u blizini došlo do epidemije, ili ako goveda šalju u klanice. Uz to država dodatno testira mleko.
Buduće vakcine bi mogle pomoći, ali nije praktično vakcinisati milione pilića, a i druge zemlje bi mogle odbiti da kupuju meso vakcinisanih.
Kuvanje mesa na bar 75 stepeni Celzijusa ubija ptičji grip, Ešerihiju koli, salmonelu ili druge zaraze, a pasterizacija ubija viruse u mleku.
Ne zna se koliko su farme same potrošile na zdravstvenu bezbednost, a Ministarstvo poljoprivrede SAD je potrošilo bar 1,14 milijardi dolara na obeštećenje odgajivača koji su morali da unište jata. Ne zna se koliko je dato za pomoć mlekarama.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com