Grčki premijer Aleksis Cipras izjavio je da će timovi Evropske unije (EU) i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) verovatno 10. marta nastaviti reviziju reformi koje sporovodi Atina, aludirajući da je do odgađanja tog procesa došlo zbog podele među kreditorima.
„Moja procena je da će se (visoki predstavnici poverilaca) vratiti u prvih deset dana marta“, rekao je Cipras u televizijskom intervjuu, a prenosi agencija Frans pres.
„Između njih (kreditora) mora doći do konačnog dogovora, tako da možemo krenuti napred“, rekao je on za Star televiziju.
Međunarodni kreditori Grčke – EU, Evropska centralna banka i MMF – završili su prvu fazu revizije pre gotovo mesec dana, ali je od tada načinjen mali napredak, navodi francuska agencija.
Glavna tačka razdora je penziona reforma, koju je isplanirala Ciprasova levičarska vlada, za koju MMF smatra da je nedovoljna.
Cipras je rekao da MMF mora da se „vrati u stvarnost“ kada je po sredi taj problem i da odluči da li i dalje želi da bude deo spasilačkog programa.
„Ako želimo da idemo napred, MMF mora da se vrati u realnost“, naveo je grčki premijer i dodao da se od „MMF-a mora tražiti jasan stav – da li se slažu s programom i ostaju, ali sa realističnim ciljevima, ili ako se ne slažu i žele da izađu iz njega, onda neka to kažu pravovremeno“, prenosi Frans pres.
Cipras je istakao da Grčka može da podmiri svoje finansijske potrebe bez MMF-a, ukazujući na prošlogodišnju dokapitalizaciju grčkih banaka, koja je sprovedena s manjim delom sredstava od onih koja su bila prvobitno namenjena.
„Nije nam bilo potrebno 25 milijardi evra (27 milijardi dolara), kako je prvo izračunato, već 5,7 milijardi… (možemo) da zadovoljimo naše potrebe za finansiranjem bez prisustva MMF-a“.
MMF je sarađivao sa EU u dva prethodna spasilačka paketa za Grčku od 2010, ali je međunarodni kreditor, sa sedištem u Vašingtonu, saopštio da neće učestvovati u trećem programu bez verodostojnih reformi i sporazuma sa Briselom o smanjenju tereta grčkog duga.
Šef MMF-a za Evropu upozorio je prošlog meseca na opasnost da „preterano optimistična predviđanja uskoro ne prouzrokuju ponovni strah od Gregzita i gušenje investicione klime“.
Dodao je da je penziona reforma presudna, budući da Grčka troši oko 17 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP) na prenzije, prema podacima Evrostata, što je više od bilo koje druge članice EU.
U jednom momentu prošle godine postojala je bojazan da će Grčka morati da izađe iz evrozone, zbog prekoračenja roka za plaćanje duga MMF-u, koji je skeptičan u pogledu sposobnosti Atine da sprovede reforme za smanjenje ogromnog javnog duga.
Međutim, u julu 2015, EU je ušla u novi 86 milijardi evra vredan paket finansijske pomoći Grčkoj (kom se MMF nije priključio) u zamenu za sprovođenje ekonomskih mera i penzione reforme, koje su još uvek predmet žestoke debate, navodi Frans pres.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com