Da li je najmlađa članica Evropske unije spremna za ulazak u evro zonu? Bilansi velikog dela privatnog sektora su znatno slabiji nego pre krize, a i javni je dug snažno povećan, što donekle ograničava fiskalnu politiku u budućnosti, kaže u intervjuu za tportal guverner Hrvatske narodne banke Boris Vujčić.
Hrvatski guverner u 2021. ulazi kao optimista, uz dozu opreza. Javni dug Hrvatske sada je na oko 75 posto BDP-a.
„Jedna od specifičnosti ove krize ta je da, uprkos rastu duga, niz zemalja ima sve niži trošak plaćanja kamata. Premda je javni dug već sredinom ove godine premašio 85 posto BDP-a i tako dostigao nivo na kom je bio pre pet-šest godina, trošak kamata u tom se razdoblju smanjio za čitav postotni poen s nivoa od gotovo tri i po odsto BDP-a. I taj bi trend trebalo da se nastavi sledećih godina, a refinansiranje starih dugova koji dospevaju novim kreditima uz niže kamatne stope svake godine uštedeće stotine miliona kuna. U uslovima jako niskih kamatnih stopa koncept održivosti javnog duga bitno se menja. Ne možemo unapred znati dokad će trajati razdoblje ovako niskih kamatnih stopa, što će zavisiti od inflacije koja je već duže vreme vrlo prigušena. Stoga bi, čim to dopuste okolnosti, bilo poželjno vratiti odnos javnog duga na silaznu putanju. Time bismo ponovo otvorili i fiskalni prostor za reakciju na sledeću krizu“, kaže Vujčić.
Šta ako se pandemija nastavi
Ako se pandemija nastavi i u 2021, država će imati povećane apetite za dug, pa se postavlja pitanje kako će to uticati na uvođenje evra.
„Kriterijum javnog duga ne bi trebalo biti problem iduće godine jer očekujemo snažan oporavak privrede kao i da će on smanjiti odnos javnog duga i BDP-a. Proračunski deficit mogao bi se pokazati najizazovnijim kriterijumom. Ova je kriza izuzetna u mnogim aspektima, pa tako i u razmerama fiskalne podrške privredi. EU je stoga privremeno suspendovala primenu fiskalnih pravila, prvi put otkad postoje“, napominje on.
Ako se uvođenje evra, zbog lošije epidemiološke situacije nego što se sada očekuje, i pomeri za godinu dana u odnosu na najraniji mogući termin, to ne treba doživljavati tragično, ocenjuje guverner.
„Hrvatska privreda već je počela da oseća korist od procesa uvođenja evra. Ugovor o valutnoj razmeni zaključen u proleće s Evropskom centralnom bankom doprineo je stabilizaciji valute i obvezničkog tržišta, a agencije za rejting i finansijska tržišta povoljnije nas ocenjuju zbog postignutog napretka u procesu pridruživanja evru“, kaže sagovornik hrvatskog portala.
Ove godine HNB je imao rekordan broj intervencija na tržištu kako bi se sprečilo slabljenje kune.
„Istina je, nikada nismo toliko puno intervenisali na tržištu u tako kratkom roku. U otprilike tri nedelje marta u pet deviznih intervencija prodali smo bankama gotovo 2,3 milijarde evra. Paradoks je to da uzroci tog poremećaja nisu u privrednim poremećajima do kojih je došlo zbog epidemije ili na međunarodnim finansijskim tržištima, nego je potražnja za devizama gotovo kompletno bila domaćeg porekla, došla je od hrvatskih građana i firmi koji su svoja kunska sredstva konvertovali u evro. Srećom, uspeli smo brzo da primirimo nervozu, a drugim smo merama monetarne politike nadomestili kunsku likvidnost pa zbog bega u evro nije došlo do zaoštravanja kunskih uslova finansiranja, odnosno rasta kamatnih stopa, kako se to inače znalo događati. To iskustvo ponovo pokazuje i kontinuiranu ranjivost Hrvatske. Na znak opasnosti hrvatski rezidenti, a ne neophodno strani špekulanti, kreću s valutnom supstitucijom kuna u evre, što značajno otežava vođenje monetarne politike i ugrožava opštu finansijsku stabilnost. Jedino trajno rešenje tog problema je uvođenje evra“, kaže on.
Koji je realan rok za uvođenje evra
U međuvremenu nema razloga za zabrinutost, naglašava guverner.
„HNB-ova sposobnost održavanja stabilnosti kursa, uporedno s povoljnim uslovima finansiranja, trenutno je i veća nego u proleće pre krize. Ugovor o razmeni valuta s Evropskom centralnom bankom nam u slučaju potrebe stavlja na raspolaganje dve milijarde evra, a imamo i dodatnu verodostojnost koja proizlazi iz članstva u valutnom mehanizmu ERM-II. Konačno, poslovne banke na inostranim računima drže više od četiri i po milijarde evra“, objašnjava on, prenosi B92.
Na pitanje da li je realan rok za uvođenje evra 1. januar 2023, ističe da je proces sada dobro definisan.
„Uslovi koje moramo zadovoljiti su zadati, a reč je o kriterijumima konvergencije i dodatnim reformskim obavezama. Njihovo ispunjavanje zavisiće od nas samih, ali i od privrednih okolnosti. Što se kriterijuma tiče, najizazovniji je proračunski deficit i treba se fokusirati na njega. Pripreme ćemo da temeljimo na pretpostavci da se uvođenje očekuje početkom 2023. godine, što je i dalje realan rok, ali kao što sam rekao, ni kraće pomeranje tog roka nije ništa zbog čega bi trebalo da se brinemo. No, pripreme počinju danas jer bi njihovo odlaganje ugrozilo mogućnost uvođenja evra 2023. ako se zadovolje svi kriterijumi“, zaključuje Vujčić.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com