Vest o degustaciji prvog goveđeg hamburgera od matičnih ćelija podelila je javnost na one (malobrojne) koji su je odmah prihvatili i druge koji se zgražaju na samu pomisao da ćemo u budućnosti jesti obroke iz laboratorije.
Iako niko ne očekuje da će se to dogoditi t ek tako, ipak poslednjih godina sve više se upravo traga za drugim metodama u proizvodnji mesa. Stručnjaci kažu da postoje najmanje tri razloga za to. Najpre, statistički podaci ukazuju na porast potražnje mesa i smatra se da je sadašnji proizvođački kapacitet blizu svog maksimuma.
Takođe postoji briga zbog zagađivanja životne sredine tokom uzgoja i klanja životinja, a ne manje bitan razlog odnosi se na dobrobit životinja i aspekt zdravlja ljudi.
Koliko je napredovala nauka u ovoj vrsti tehnologije i da li će revolucionarni poduhvat ekipe holandskih stručnjaka koji su proizveli goveđi hamburger od matičnih ćelija zauvek promeniti poimanje o hrani, za „Politiku” govori profesor doktor Milan Baltić, šef katedre za higijenu i tehnologiju namirnica Fakulteta za veterinarsku medicinu.
Više nije tajna da je u laboratoriji moguće napraviti gotovo sve, ali koliko je realno da ćemo u skorijoj budućnosti u supermarketima kupovati goveđe ili bilo koje drugo „veštačko” meso po realnoj ceni. Sada bi, kažu, hamburger od 145 grama koštao oko 250.000 evra.
Ne mogu da budem prorok, ali sve su veće šanse da će biti tako. Čovečanstvo i nauka idu napred. To vam je kao sa mobilnim telefonima, kada su se pojavili koštali su 10.000 evra, a sada ga dobijate za dinar i onome ko vam ga daje po toj ceni se isplati. Svaki početak je težak i zahtevan, potrebni su mnogobrojni eksperimenti, ali već sada vidimo da istraživanja imaju uspeha, čak ni cena više nije tako visoka kao na početku. Sve je izvesnije da će se sa usavršavanjem tehnologije u doglednoj budućnosti ovakvo meso naći u komercijalnoj upotrebi.
U kom obliku?
Gotovo sigurno je da će se ono najpre upotrebiti za izradu proizvoda od mesa, recimo u kobasicama. Zbog toga što se one prave od usitnjenog mesa i moguće je uz pomoć različitih dodataka napraviti proizvod na kakav su kupci navikli. Kasnije možemo očekivati i mleveno meso, a krajnji cilj je da se u jednom momentu napravi nešto što će biti slično konvencionalnom mesu u komadu.
Dakle ovakve mogućnosti u laboratorijskoj proizvodnji hrane nisu novina za nauku?
Istraživanja se rade više godina, ali je sada došlo i do medija, što nije slučajno jer su ovakvi eksperimenti izuzetno skupi, potreban je ogroman novac i cilj je da se pronađu oni koji bi želeli da ulažu. Oni koji to rade žele da dobiju medijsku pažnju jer kada bi o tome ćutali ko bi se za to interesovao.
Otkuda ideja da se od matičnih ćelija stvori meso za ishranu?
Matične ćelije, na kojima se radi već 50 godina, prvo su korišćene u neke druge svrhe, pre svega u medicini. A čim se od matičnih ćelija može praviti tkivo onda se došlo na ideju da se može napraviti i mišićno tkivo. Tako se konačno došlo i do toga da se u laboratorijskim uslovima može napraviti i meso za ljudsku upotrebu. Ne samo goveđe, već bilo koje drugo. Pretpostavljam da se krenulo od govedine jer proizvodnja ovog mesa najduže traje i najskuplja je.
Degustatori koji su probali prvi „in vitro” hamburger nisu bili posebno oduševljeni ukusom. Ocenili su da je sličan „pravom”, ali da mu nedostaje masnoća i da su očekivali bogatiji ukus. Da li je moguće i to popraviti?
Kod ovakvog mesa prvi i osnovni zadatak bio je „proizvesti“ mišićno tkivo, kao najvažniji sastojak mesa, a zatim da to što je proizvedeno ima odgovarajuću teksturu, sočnost, mekoću, miris i ukus. To znači da, pored mišićnog tkiva, ovo meso treba da ima i određen sadržaj vezivnog, odnosno masnog tkiva. Ako se uspelo da se u laboratorijskim uslovima formira mišićno tkivo verovatno će se uspeti i sa stvaranjem drugih tkiva i postizanjem njihovog optimalnog međusobnog odnosa. To znači da kada žvaćemo komad „in vitro” proizvedenog mesa imamo osećaj sličan ili identičan onom koji ima konvencionalno meso. Mislim da će se i to vremenom usavršiti.
Da li po istom principu mogu da se naprave i drugi proizvodi životinjskog porekla, recimo mleko ili mlečne prerađevine?
Nisu mi poznati podaci o tome i ne znam da li se za sada o tome razmišlja. Pitanje je da li je to moguće zato što je mleko specifična sekrecija jedne žlezde. Ali ne bih bio izričit u tome da i to nije moguće. Poenta je u mesu, namirnici poznatoj po svojoj izuzetnoj nutritivnoj vrednosti (proteini, masti, minerali, vitamini) i činjenici da je potreba za njim sve veća, a gajenje životinja skupo. Od svih poljoprivrednih delatnosti, stočarstvo je najzahtevnije i najskuplje, a posebno proizvodnja goveda. Za gajenje jednog govečeta od 500, 600 kilograma potrebno je više od godinu dana, pile za klanje se danas dobije za 42 dana, svinja od 100 kilograma za 5 do 6 meseci. Podaci FAO pokazuju da će se potrošnja mesa u narednih 40 godina udvostručiti, a to će uticati na nejednaku distribuciju hrane i činiće meso skupljom i, na kraju, luksuznom hranom. Sa druge strane stočarstvo i proizvodnja mesa imaju veliki uticaj na zagađenje životne sredine, emisiju štetnih gasova, troše se prevelike količine vode, a sve više se razmišlja i o dobrobiti životinja.
Istraživači upravo navode da će pravljenje mesa u laboratorijama jednog dana pomoći u borbi protiv klimatskih promena, nestašice hrane… Ali već sada postoji jak otpor kod ljudi jer se isto govori i o GMO hrani, previše je veštačkog na tržištu, ovakvi eksperimenti su im odbojni, zabrinuti su za zdravlje…
Sigurno da će uvek biti i onih za nove mogućnosti i onih protiv njih. Ako me pitate da li ovakvo meso može biti štetno po zdravlje, mislim da ne postoji opasnost. Ako matične ćelije možemo da ugrađujemo u čoveka, zašto ih ne bismo koristili kao hranu? Što se tiče bezopasnosti u odnosu na dosadašnje meso, sigurno je da bismo mogli da imamo bolju kontrolu na prisustvo bioloških (bakterije, paraziti) i hemijskih opasnosti (pesticidi, teški metali, antibiotici)… jer se proizvodi u kontrolisanim uslovima.
(Ivana Albunović, Jelica Antelj, Politika)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com