Evropu opet potresa još jedna afera koja se tiče kvaliteta mesa. U sezoni kada se svinjsko meso najviše konzumira, danski istraživač Kjeld Hansen objavio je za EU Obzerver da se svakoga dana 35.000 svinja preveze iz Danske u Nemačku, i dalje ka ostatku Evrope, a da su više od dve trećine verovatno prenosioci MRSA bakterije koja se povezuje sa stokom.
Reč je o bakteriji koja može da pređe sa životinja na ljude koji rade u stočarstvu, ali i one koji rukuju zaraženim mesom. Danska svake godine izveze oko 13 miliona živih svinja većinom u Nemačku i Poljsku, a po pisanju evropske štampe, njihov izvoz čini 57 odsto ukupnog izvoza u zemlje Evropske unije. Kako napominje Hansen, to može biti jedan od glavnih razloga što se ova zaraza širi Evropom.
Za autora je takođe zabrinjavajuće što ova država izveze 19.000 svinja za rasplod, i to (prema podacima iz 2015) u sve zemlje Evropske unije, osim Malte, Luksemburga, Kipra i Hrvatske.
– Najmanje 63 odsto tih svinja zaraženo je ovom bakterijom, ali budući da se ne proveravaju pre izvoza i da farmeri nisu obavezni o tome da obaveste kupce, kupci ne znaju ništa o tome kakvu stoku uvoze. Od otkrića bakterije 2006. godine, danska industrija svinja snažno se protivi pokušajima da se poboljša proizvodnja i umesto toga insistiraju na tajnosti. Kad su dva novinara 2012. zahtevala spisak zaraženih farmi, industrija je zahtev blokirala i tužila vlasti – navodi se u tekstu objavljenom u EU Obzerveru.
U Upravi za veterinu kažu da svinje iz Danske uvoze i u Srbiju, ali da podležu svim kontrolama.
– One dolaze iz registrovanih objekata i analize se rade kod nas jer mi i dalje nismo u sistemu Evropske unije, gde je slobodna trgovina i gde se i žive životinje i meso, ali i druge namirnice, prebacuju na drugu teritoriju bez kontrole. Mi na granici kontrolišemo te isporuke i zasad smo bezbedni – kaže Nenad Petrović, direktor Uprave za vetrinu.
Na pitanje da li mi uvozimo i danske svinje za rasplod, on kaže da uvozimo, i to u velikom broju, ali sve one se ispituju i stavljaju u karantin pre uvoza.
– Prema našim propisima, sve životinje koje se uvoze provedu 30 dana u karantinu i u zavisnosti od zemlje izvoznice rade se ispitivanja na određenu vrstu bolesti – kaže Petrović za „Politiku” i dodaje da je bilo i vraćanja životinja koje nisu odgovarale našim uslovima.
Danas se pretpostavlja da oko 12.000 Danaca prenosi ovu bakteriju. Nova studija dokazala je da su dva od tri slučaja MRSA u Norveškoj izazvana bakterijama iz Danske. Iako je ta zemlja zabranila uvoz svinja (i danas je gotovo iskorenila), bakteriju su doneli gostujući farmeri i veterinari iz Danske. U međuvremenu, Danci tvrde da bi borba protiv bakterije naštetila profitu, pa pokušavaju da nametnu stav ostatku sveta da svi moraju da nauče „da žive sa ovom bakterijom”.
Hansen upozorava u svom istraživanju da ukoliko se granice ne zatvore za zaražene svinje, pitanje je vremena kada će ovo postati problem cele EU.
– Rešenje je jasno, osigurajte da samo zdrave danske svinje prelaze vaše granice, pre nego što bude prekasno – zaključuje on.
Viši naučni saradnik u Institutu za higijenu i tehnologiju mesa dr Branko Velebit objašnjava da je bakterija stafilokokus aureus (LA-MRSA) specifičan tip bakterije, koji je razvio otpornost na antibiotike koji se uobičajeno koriste u lečenju ljudi.
Uzrokuje profesionalno oboljenje (infekciju) radnika i veterinara koji su u direktnom ili indirektnom kontaktu sa svinjama. Bakterija može da se prenosi između ljudi i životinja, u oba smera, putem direktnog kontakta ili prašine, često bez izazivanja zdravstvenih problema, ali povremeno uzrokuje infekciju. Obično živi u rilu kod svinja ili na sluzokoži nosne duplje kod ljudi. Ukoliko preko povreda na koži prodre u tkivo, stvaraju se čirevi, a ponekad može da dođe i do upale pluća i sepse. Ona se za razliku od bolničkog soja, ne prenosi lako sa čoveka na čoveka, objašnjava dr Velebit.
MRSA je godinama egzistirala kao tipično bolnički tip (HA-MRSA), ali je krajem devedesetih došlo do epidemiološke promene. Pre desetak godina pojavili su se i prvi sojevi ove bakterije, koju prenosi živa stoka. Tada je otkrivena kod svinja, a u manjoj meri kod goveda i živine. Problem je što svinje obično klinički ne obole i farmer ne vidi promene.
Prvo sistematsko ispitivanje u EU na farmama svinja sprovedeno je 2008. godine, kada je utvrđeno da je 22,8 odsto živih svinja nosilac ove bakterije, kaže naš sagovornik.
– Inficirani farmeri ili veterinari, i članovi njihovih porodica, mogu uneti bakterije u bolnice i tako doprineti daljem širenju oboljenja. Hrana, takođe, može biti kontaminirana ovom bakterijom. Ipak nemamo trenutno dovoljno dokaza da kontakt sa hranom ili konzumacija predstavlja povećan rizik za nastanak infekcije – objašnjava Velebit, koji je još 2009. radio istraživanje na ovu temu, publikovano u međunarodnom časopisu „The Veterinary Record”.
Naš sagovornik smatra da je ovaj problem značajan za javno zdravlje zbog novog puta širenja ove, na antibiotike otporne, superbakterije. S obzirom na ogroman broj svinja koji se kolje u svetu, jasno je da je ovaj put širenja maltene van kontrole. Poslednje zvanične informacije iz 2015. pokazuju da je u Danskoj 68 odsto farmi pozitivno. Zanimljivo je da je kod organskih farmi svinja MRSA nađena samo na šest odsto farmi.
(Politika)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com