Ekološki protesti ugrožavaju kopanje litijuma u Srbiji pri čemu industrija u Evropskoj uniji (EU) ima mnogo da izgubi, piše nemački Handelsblat za koji govori generalni direktor Rio Tinta Jakob Stausholm, preneo je danas Dojče vele (Deutsche Welle -DW).
U dolini Jadra leži najveće nalazište litijuma u Evropi, dovoljno za proizvodnju 1,1 miliona električnih automobila godišnje što pokriva 17 odsto potražnje u EU. Ali, generalni direktor Rio Tinta Jakob Stausholm kaže da bi protesti desetina hiljada Srba mogli da ugroze planirane rokove, dodaje ekonomski list iz Diseldorfa.
„Svaki put, kad pretrpimo udarac, trenutak (početka kopanja litijuma) se naravno dalje odlaže“, rekao je Strausholm za Handelsblat i dodao da to ima posledice i po profitabilnost celog projekta.
Handelsblat ocenjuje da se nemačka automobilska industrija nada litijumu iz Srbije.
„Jer, sa koncentracijom litijuma u rudi od 1,8 odsto to je jedno od retkih nalazišta u Evropi koje može konkurisati projektima u Australiji ili Kanadi“, piše list.
Podseća se da je zbog litijuma i kancelar Olaf Šolc posetio u Srbiju, dok su demonstracije trajale.
Stausholm kaže da su netačne tvrdnje ekoloških aktivista da će voda u dolini Jadra biti zagađena teškim metalima, kao i da se takve lažne informacije šire društvenim mrežama.
„A mi kao kompanija nismo odgovarajuće spremni da se nosimo sa takvim dezinformacijama“, dodao je.
Handelsblat dalje navodi da bi litijum iz Srbije pomogao Evropi da prekine zavisnost od Kine koja trenutno obrađuje 60 odsto svetskog litijuma. I ne samo to, širom sveta 44 odsto investicija u litijumske projekte potiče iz Kine, dodaje se.
Prenose se procene da će potražnja za litijumom do 2040. biti devet puta veća nego danas, pod uslovom da države ozbiljno shvate klimatske ciljeve i sve više prelaze na električna vozila.
„Ali, aktuelne teškoće u Srbiji pokazuju koliko je za Nemačku i EU teško da se oslobodi sirovinske zavisnosti od pojedinih zemalja poput Kine“, ocenjuje diseldorfski list.
Handelsblat pominje da meštani protestuju zbog mogućeg iskopavanja litijuma i u Portugaliji, kao što se starosedelačko stanovništvo Laponije buni protiv kopanja retkih metala u Švedskoj.
Stausholm kaže da rudarske kompanije moraju da razumeju da lokalna zajednica uvek ima prioritet.
„Moraju se odagnati njihovi strahovi i stvoriti uslovi u kojima lokalno stanovništvo profitira od crpljenja sirovina“, dodao je on.
List prenosi da u „krugovima nemačke vlade“ kruži pretpostavka da je Srbija uključila Nemačku i EU u projekat upravo kako bi ublažila brige ekoloških aktivista. Jer, navodi se, evropski i nemački standardi su veoma visoki u poređenju sa drugima.
Jedna portparolka vlade u Berlinu navela je za Handelsblat da se za saveznu nemačku vladu podrazumeva da se projekat može realizovati samo ako se pridržava visokih standarda zaštite životne sredine, prenosi DW.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com