Oskar Vajld definiše cinika kao čoveka koji svemu zna cenu, ali ničemu ne zna vrednost. Šta u današnjoj ekonomiji daje vrednost i koliko je to relativan pojam?
U ekonomiji su poznate četiri velike robno-novčane revolucije. Zamena robe za robu — sistem „trampe“, zatim pojava kovanog novca i plemenitih metala, koju je zamenio princip papirnog novca u razmeni i na kraju pojava elektronskog i digitalnog novca.
Pre deset godina tiho smo ušli u novu eru novca — pojavom kriptovalute bitkoin došla je nova vrednost na tržište.
Da li nam se sprema globalna kriptovaluta, poput kriptovalute Libra, koju je stvorila kompanija „Fejsbuk“? Kuda ide tržište u budućnosti i da li postoje sigurna ulaganja?
O ovoj temi u emisiji „Tehnogram“ govore Boban Milošević, kripto edukator, i Nikola Korbar, direktor Centra za ekonomska istraživanja.
Od školjke do kriptovalute
Šta je (bez)vredno, i koji kriterijumi daju vrednost i prihvaćenost na tržištu? Ovo se čini kao da su laka pitanja, a zapravo zavise od upotrebne vrednosti i poverenja.
„Ako govorimo o novcu, istorijski i pre kovanica, kada su se koristile školjke i so, ljudi su pokušavali da neku vrednost uskladište. Istorijski gledano, bilo koji novac koji je opstao kao kvalitetan bio je onaj koji je uspeo da održi svoju vrednost. Tradicionalno, kroz vreme je zlato najbolje postiglo taj efekat, zbog odnosa postojećeg zlata i pristizanja novog, koje se svake godine iskopa i donosi u promet“, kaže Boban Milošević.
Da li trenutni sistem elektronskog i papirnog novca sve više postaje neodrživ i skup za funkcionisanje? U poslednjih desetak godina, sa razvojem tehnologija, tiho je došla nova ekonomska revolucija u vidu kriptovaluta. „Blokčejn“ zvuči rogobatno, ništa manje nije komplikovano ni objasniti taj termin — u prevodu znači lanac blokova, dok u praksi predstavlja digitalni finansijski dnevnik.
„Sve što se radilo i ranije, ’blokčejn‘ isto radi, samo način na koji to ’blokčejn‘ radi je zapravo ono što je bitno. Kod ’blokčejna‘ nije moguće da se informacije izbrišu ni promene, i to iz razloga što bi moralo da se napadne desetine hiljade različitih mesta odjednom da biste mogli to da uradite“, kaže Nikola Korbar i dodaje da je ono što je zapisano u takvoj vrsti sistema apsolutno sigurno i tačno, bez realne mogućnosti da se u budućnosti izmeni neki podatak.
Prednosti i mane
Čuvena je anegdota Henrija Forda, koji je pričao da, kada bi pitao ljude šta bi oni želeli da se napravi radi bržeg kretanja, oni bi mu odgovorili da bi želeli brže konje. Tako je i sa novcem — ljudi su uglavnom skloni da razmišljaju u okviru poznatog i skeptični su prema većim promenama. Svaka inovacija, razume se, nosi mane, ali i prednosti, koje je čine jedinstvenom i korišćenom na tržištu.
Praktičan primer prednosti korišćenja kriptovaluta može se videti kroz doznake koje, na primer, u Srbiji iznose tri milijarde dolara godišnje i rame uz rame su sa direktnim stranim investicijama. Mnogi posrednici u transakcijama zarađuju značajne sume, uzimajući svoj procenat, a kada bi se transferi obavljali preko kriptovaluta, ne bi bilo nikakvog umanjenja inicijalne sume.
„Ova tehnologija je toliko fascinantna da omogućava po prvi put u istoriji čovečanstva da rešimo neke probleme koje tradicionalni novac ima. Jedna od prednosti je prenos vrednosti izvan državnih granica“, kaže Boban Milošević.
Do pre tri godine čitavo tržište kriptovaluta vredelo je desetak milijardi dolara, dok danas njegova vrednost prelazi 250 milijardi dolara. Činjenica je da se kao jedna od mana uzima i velika oscilatorna vrednost kriptovaluta.
„Problem je u tome što je tržište kriptovaluta vrlo plitko i mali je broj menjačnica koje su relevantne, samo su dve do tri prijavile realan promet. Dovoljno je da neko upumpa odjednom nekoliko desetina miliona dolara i da poremeti cenu, barem u tom trenutku“, tvrdi Korbar.
Takođe, postavlja se pitanje mogućnosti plasmana i transfera takozvanog prljavog novca preko kriptovaluta.
Kolektivna kontrola ili jedinstvena moć
Kompanija „Fejsbuk“ je najavila lansiranje sopstvene kriptovalute — Libre, i to početkom 2020. godine. Centralizovani sistemi poput ovog kose se sa idejnom parolom kriptovaluta — svi imaju kontrolu, ali niko moć.
„Primenu centralizovanih sistema vidim u privredi za interna poslovanja, jer za kompaniju koja koristi blokčejn platformu interno, ne vidim razlog zašto bi izlazila na neku otvorenu platformu“, kaže Nikola.
Boban smatra da se digla velika „prašina“ oko Libre, a da bi zaista nešto bilo kriptovaluta — taj sistem mora biti javan, otvoren, neutralan, da ne zna za granice i da bude otporan na cenzuru, što proističe iz decentralizovanih sistema, dok bi centralizovani entiteti poput „Fejsbuka“ postojali u određenoj jurisdikciji, sa jasnim ograničenjima i pravilima.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com