Rusija je trenutno jedina zemlja koja osigurava energetsku bezbednost Evrope, a Amerika vrši pritisak na Evropu kako bi joj prodavala sopstveni gas, iako joj je stavljeno do znanja da se njeno mešanje neće tolerisati.
Evropska komisija ima mogućnost da pooštri zakone po pitanju gasovoda i gasovodnih sistema, ali i pored toga, projekat „Severni tok 2“ napreduje, a Srbiji ostaje da se nada da će na bilo koji način postati deo „Turskog toka“ kako ne bi ostala „slepo crevo“ na gasovodnoj mapi Evrope.
Dr Miloš Erić, docent iz oblasti ekonomije na beogradskom Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju, kaže da ne misli da će se nemački stav po pitanju ruskog gasa promeniti, osim što će na nekoliko meseci odložiti rešavanje tog problema.
„Ekonomski deo funkcionisanja nemačke javne vlasti odvojen je od političkog dela. Nemačka će slediti svoje ekonomske interese koji se neće promeniti u zavisnosti od toga sa kim će Merkelova napraviti Vladu“, smatra Erić.
Aleksandar Pasečnik iz Moskovskog fonda za nacionalnu energetsku bezbednost kaže da Nemačka razmišlja racionalno.
„Nemačka želi da igra vodeću ulogu u evropskom energetskom sistemu i da postane najveći tranziter gasa“, kaže Pasečnik i podseća da se potencijal „Severnih tokova“ procenjuje na 110 milijardi kubika gasa godišnje i da je Nemačka napredna ekološka zemlja, ali da je udeo uglja u njenoj energetici 40 odsto i da bi stoga „Severni tok 2“ trebalo da podrže i biznis-krugovi i „Zeleni“, te da će bez obzira na političku situaciju, zvanični Berlin i dalje podržavati taj projekat.
Na konstataciju da je Nemačka obećala da će ugasiti nuklearke, Erić kaže da će Nemačka morati postepeno da se prebacuje na čiste izvore energije i da unapređuje svoju energetsku efikasnost.
Erić kaže da Evropska komisija kroz Treći energetski paket pokušava da diverzifikuje ponudu, ne samo gasa, već i nafte u Evropi, prenosi Sputnjik.
„Ideja je da se Evropa ne dovede u situaciju da zavisi od jednog ponuđača, nego da ima više ponuđača i da ima neku polugu moći i uticaja kada treba da se pregovara o ceni gasa ili o ceni nafte“, kaže Erić, naglašavajući da bi Evropska komisija htela da izbegne situaciju u kojoj čitava Evropa zavisi od toga da li će Rusija isporučivati gas ili ne.
O tvrdnjama da naftne kompanije troše čak 100 miliona evra godišnje na lobiranje za svoje ciljeve, Pasečnikov stav je da nove antiruske sankcije ne mogu da utiču na „Severni tok 2“, već pre svega na projekte u vezi sa vađenjem nafte u epikontinentalnom pojasu i smatra da Berlin neće odustati od „Severnog toka 2“ zbog pritiska Amerike, kojoj je iz Evrope više puta poručivano da ne žele mešanje Vašingtona u evropska energetska pitanja.
„Plan Amerike je jasan kao dan. Oni žele da ostave Evropu bez ruskog gasa, kako bi progurali tečni gas sopstvene proizvodnje. Međutim, to je klasična nelojalna konkurencija o čemu su govorili i zvaničnici iz Nemačke i Austrije.“
Doktor Erić smatra da Amerika, kako bi ostvarila svoje ekonomske interese, koristi svoj ogroman uticaj u svetu i da je glavni motiv novac i ništa drugo.
„Amerika pokušava da evropske kompanije koje finansiraju 50 odsto ’Severnog toka 2‘, kao i ruski ’Gasprom‘, spreči da učestvuju u novim energetskim projektima sa Rusijom, zato što pokušava da proda svoje proizvode“, dodaje Erić.
Pasečnik kaže kako su samo Letonija, Litvanija i Danska pravi protivnici „Severnog toka 2“.
„Trenutno je Rusija jedina zemlja koja osigurava energetsku bezbednost Evrope, jer nudi pouzdane izvore tog energenta i dugoročne aranžmane koji nude evropskim zemljama povoljne cene. Evropa nema dovoljno teritorija da sebi obezbedi isključivo zelenu energiju, stoga će gas najmanje 15 do 20 godina biti najtraženiji i najbezbedniji energent u Evropi.“
Erić misli da je problem Evrope nedostatak dovoljno razvijene tehnologije za pronalaženje čistijeg načina proizvodnje energije.
„Koliko je Rusija važna za Evropu kao pouzdan snabdevač energijom, toliko je Evropa važna za Rusiju kao jedini pouzdan kupac tih energenata, jer ukoliko nema Evrope koja će kupovati taj ruski gas, nema ko drugi da ga kupi“, dodaje Erić.
Na pitanje o Kini i Indiji kao potencijalnim kupcima ruskog gasa, Erić kaže da oni imaju potencijal, ali da bi trebalo imati u vidu da su Kina i Indija razvile sopstvene izvore energije, kao i to da se najveći broj industrijskih pogona u Kini nalazi daleko od granice sa Rusijom, te da nemaju stroge zakone u oblasti zaštite životne sredine i masovno koriste neekološke energente, kao što je ugalj.
Erić kaže da je veoma dobro što Evropska komisija zastupa interese Evropske unije kao celine i da nije čudo da se razlikuje interes Evropske komisije od interesa pojedinih zemalja-članica.
Što se tiče lobiranja političara koji sede u Evropskoj komisiji, kaže da ona postoje.
„U Briselu je registrovano nekoliko hiljada lobi organizacija koje lobiraju poslanike u Evropskom parlamentu, Evropsku komisiju direktno, zaposlene u Evropskoj komisiji, to je vrlo transparentno, tu nema tajni. Oni moraju da prijave takve stvari“, navodi Erić i kaže da se o svakom sastanku sa lobistima vodi pisani trag, dodajući da su oni dovoljno motivisani da obavljaju svoj posao kako treba, zato što su dobro plaćeni i da nisu samo političari ili službenici u obavezi da prijavljuju susrete sa lobistima.
„Lobističke grupe imaju interes da prijave, jer ukoliko se otkrije da je neka lobi grupa zloupotrebila pravila, njoj će biti oduzeta licenca i pristup evropskim institucijama. Oni to ne žele da izgube, zato što je veliki novac u igri“, dodaje Erić.
On kaže da ga ne bi čudilo da Evropska komisija pokuša da zaoštri situaciju oko „Severnog toka“ i da strože primeni postojeća pravila, jer ovo jeste situacija gde Evropska komisija može da bude sa razlogom zabrinuta da se stvara odlučujući uticaj Rusije kao ponuđača na tržištu, bez obzira što je ekonomski najprijemčiviji.
O šansama da će biti izgrađena još jedna cev „Turskog toka“ kroz Crno more koja bi produžila gasovod preko Bugarske do Srbije i na taj način nas stavila na gasnu mapu Evrope, doktor Erić nije optimista.
„Ono čemu se Srbija eventualno može nadati jeste da se diverzifikuje njeno snabdevanje gasom, odnosno da dobije jedan krak ’Turskog toka‘, ali ne vidim šansu, posebno, ukoliko se izgradi ’Severni tok 2‘, da Srbija postane tranzitna zemlja i da na taj način ostvaruje prihode.“
Na pitanje kakve su šanse da „Gasprom“ pomogne u finansiranju gradnje „Turskog toka“, Pasečnik kaže da je Rusija spremna da učestvuje u finansiranju izgradnje evropskog dela gasovoda „Turski tok“ po modelu po kojem bi zemlje-učesnice projekta vraćale dug iz prihoda od tranzita, ali da „Gasprom“ gradi infrastrukturu do tursko-grčke granice, nakon čega očekuje određene korake od Evropske unije.
„Zbog trećeg energetskog paketa Rusija ne može da radi po drugom modelu i Evropska unija treba ili da pristane na to, ili da promeni energetsku koncepciju. Očekujemo da će Evropska unija sinhronizovati izgradnju ’Turskog toka‘ sa Rusijom, kao i da će dati određene garancije. Nakon toga rutu možemo da definišemo putem dijaloga“, rekao je i dodao da misli da bi Srbija bila dobar partner za Rusiju, jer je Beograd politički saveznik Rusije i nije član Evropske unije. Prema njegovoj oceni, Srbija bi mogla da postane deo „Turskog toka“, ali da je sve što se tiče evropskog dela „Turskog toka“ u nadležnosti same Evrope.
Zanimljivu situaciju u kojoj će Evropska unija i Rusija definisati pitanje gradnje „Turskog toka“, doktor Erić objašnjava:
„Ono što treći energetski paket podrazumeva jeste da onaj čiji je gas ne može biti istovremeno i vlasnik gasovoda. Na taj način su, i Evropska komisija, Evropski savet i svi oni koji su doneli ta pravila, pokušali da diverzifikuju ponudu“, napominjući da će se dugo čekati na definisanje trase gasovoda od tursko-grčke granice i da sve zavisi od zainteresovanih investitora.
„Zemlje koje će ostvarivati prihode od tranzita su eventualno Grčka i Bugarska.“
Na pitanje šta misli o situaciji u kojoj će od 2019. godine ovaj deo Balkana biti osuđen da plaća skupe tranzitne takse, Erić odgovara da su Bugarska, Srbija i Mađarska najveći gubitnici, zbog otkazivanja projekta „Južnog toka“ i zbog otkazivanja isporuke gasa preko Ukrajine, da su prepuštene same sebi, ali da Bugarska neće imati toliki problem, zato što je grčko-turska granica na desetak kilometara od Bugarske granice, tako da mogu da se priključe na taj gasovod, ako žele.
„Srbija nije energetski nezavisna ni na koji način. Imamo jednog prodavca i samo jedan način na koji gas stiže do nas. To nije dobro, zato što bilo ko na toj trasi može da postavlja neke uslove“, zaključuje Erić i dodaje da bismo bili u mnogo boljoj poziciji da imamo dva ili tri gasovoda, ali realnost je da nemamo, pa ostaje da se vidi šta će se dogoditi.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com