Država je dužna da formira socijalne karte i na taj način zaštiti socijalno najugroženije slojeve društva i da prekine sa politikom dvostrukih aršina…
… to jest da kao vlasnik Elektroprivrede Srbije toleriše da struju ne plaćaju preduzeća u restrukturiranju, a da je seče sirotinji zbog par desetina hiljada dinara duga, smatra domaća stručna javnost.
Ovih dana Srbiju je šokirala vest da se M. S. iz okoline Niša, star 44 godine, otac četvoro dece ubio jer mu je isključena struja zbog dugovanja od 22.000 dinara. M. S. je inače bio nezaposlen isto kao i njegova supruga, a porodica je živela od socijalne pomoći. U isto vreme kada je objavljena vest o samoubistvu M. S. saopštenjem se oglasio i EPS i apelovao na socijalno ugrožene građane da se prijave nadležnim organima lokalne samouprave i iskoriste mogućnost da dobiju besplatne kilovat-sate. Po osnovu Uredbe o energetski ugroženom kupcu, koju je donela Vlada Srbije, umanjenje računa za struju prošle godine koristilo je oko 70.000 domaćinstava mesečno. U javnosti su se mogli čuti komentari da je veoma licemerno što se EPS takvim saopštenjem oglasio posle tragičnog slučaja, iako u tom preduzeću ističu da su dosad u više navrata apelovali na siromašne građane da se prijave nadležnima kako bi mogli da računaju na besplatne kilovat-sate. Međutim, uredba o kojoj se govori podrazumeva umanjenje računa za struju, a ne mogućnost da oni za najsiromašnije budu potpuno besplatni ili da ga umesto njih reguliše država.
Čak i da se i prijavio nadležnima, M. S. to ne bi puno značilo jer je njegova porodica bez bilo kakvih primanja i zavisi u potpunosti od skromne socijalne pomoći koju dobija. Ono što javnost u Srbiji najviše iritira je da vlast svoju „nultu toleranciju“ kada je reč o plaćanju računa demonstrira samo na sirotinji, a da se struja ne isključuje preduzećima koja su zanimljiva za privatizaciju.
Takođe, kada do privatizacije dođe, dugovi se prebacuju na izdvojena preduzeća, dok investitori koji uglavnom za mali novac dobijaju priliku da ostvare značajan profit, bivaju oslobođeni bilo kakvih obaveza poput plaćanja računa za struju i drugih.
Tipičan primer je Železara Smederevo na koju su prelivena sva dugovanja dok je kineski Hestil dobio čeličanu oslobođenu od svih rashoda. Spekuliše se i da država koja kontroliše EPS ne pokazuje bilo kakvu toleranciju prema socijalno ugroženim građanima ali da sa druge strane nije redak slučaj da račune ne plaćaju, ali da im se istovremeno struja ne seče, veoma imućni ljudi. Takođe, mediji su izveštavali o tome da je vlasnicima nelegalnih vikendica izgrađenih na Savskom nasipu, svojevremeno dozvoljeno da se priključe na struju, uključujući i nelegalne kuće sinova bivšeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića.
U ovom trenutku najveći dužnik za neplaćene račune za struju je Železara Smederevo sa 4,9 milijardi dinara. Reč je o preduzeću koje faktički ne postoji i u njega su prebačena sva dugovanja nakon prodaje smederevske železare kineskom Hestilu. Na drugom mestu po dugovanjima su Rudnici bakra Bor sa 3,7 milijardi dinara neizmirenih obaveza za račune za struju. Na trećem mestu je Topionica i rafinacija bakra doo Bor sa 2,4 milijarde dinara a na četvrtom Rudnik bakra „Majdanpek“ sa 2,3 milijarde dinara duga. Od drugog do četvrtog mesta na listi se nalaze preduzeća u sastavu RTB Bor i kad se sva ta dugovanja zbroje, taj kompleks koji Vlada Srbije namerava da proda najviše duguje za struju. Na petom mestu je PEU „Resavica“ sa 1,1 milijardom dinara dugovanja. Petrohemija je na osmom mestu sa 751 milionom dinara, Srpska fabrika stakla na 10 sa 582 miliona dinara a izdavačko preduzeće Politika na 17 mestu sa 378 miliona dinara duga.
Mediji su pisali i o tome koliko je dugo EPS tolerisao Partizanu i Zvezdi da ne plaćaju struju, a pre nekoliko godina je čak i sama Vlada Srbije imala dug za električnu energiju, pa su sijalice radile sve dok im štrajkači nisu isekli struju u Nemanjinoj 11 na par sati. Posle toga su platili račun. I Karađorđevići su imali običaj da ne plaćaju struju u Belom dvoru, pa im je EPS posle više hiljada evra konačno obustavio isporuku energije, ali su bili toliko dobri da im struju ipak uključe – kad su imali goste za krsnu slavu!
Privatizacioni savetnik Branko Pavlović ističe da je tragični slučaj čoveka kome je isključena struja jer nije imao novca da je plaća direktna posledica ekonomskog modela koji se sprovodi u Srbiji a isključivo se zasniva na direktnim stranim investicijama.
– Posledica toga je da račune za komunalije ne mogu da plaćaju ne samo ljudi koji ne rade već ni oni koji su zaposleni ali imaju mizerno niska primanja. Kada imate takav model koji se zasniva na kapitalu koji dolazi iz inostranstva a istovremeno se sprovodi monetarna politika koja podrazumeva striktnu štednju sasvim je izvesno da u budžetu neće biti dovoljno sredstava kako bi država subvencionisala najsiromašnije slojeve stanovništva i tako im omogućila da plaćaju račune. Onda se osnovano može postaviti pitanje smislenosti takve ekonomske politike vlasti u kojoj imate slučaj samoubistva zbog nemaštine. Da li je bolje da imamo mali deficit umesto što je on na nuli a da istovremeno nemamo slučajeve da ljudi dižu ruku na sebe jer nemaju sredstva da plate račune za struju. Valjda je ljudski život važniji od iznosa deficita – ističe Pavlović.
Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije, ističe da je osnovni problem u nedostatku socijalnih karata, odnosno što država odbija da ih izradi kako bi se znao tačan broj ugroženih građana koji nisu u mogućnosti da plaćaju komunalije.
– U Srbiji ne postoji uređen sistem koji bi između ostalog kroz socijalne karte prepoznao najugroženije slojeve stanovništva. Očito je da nekom odgovara takvo stanje jer omogućava maloj grupi ljudi da se bogati dok većina naglo siromaši. EPS kojim vlast rukovodi preko svojih partijskih kadrova je pun korupcije i nestručnosti. Siromašnima se seče struja a sa druge strane nekim preduzećima sa ogromnim dugovanjima se gleda kroz prste. Javna je tajna da račune za struju ne plaćaju ni neki bogati ljudi niti oni koji su na razne načine povezani sa aktuelnom vlašću. EPS mora da prekine sa dvostrukim aršinima i da seče struju siromašnima dok to istovremeno ne važi za firme pod zaštitom države i bogate pojedince bliske vlastima – kategorična je Ranka Savić.
Ivica Cvetanović, predsednik Konfederacije slobodnih sindikata, kaže za Danas da je nedopustivo da bilo ko izvrši samoubistvo zbog toga što nema novca da plati račun za struju ili bilo koji drugi račun vezan za komunalije.
– Zaista je tragično da se ubio otac koji je iza sebe ostavio četvoro dece. Nadležni su dužni da vode računa o nizu segmenata između ostalog i o populacionoj politici u zemlji. LJudima treba omogućiti da hrane svoje porodice, odnosno da imaju adekvatnu pomoć ako su trenutno bez posla. To je zadatak države – zaključuje Cvetanović.
(Danas)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com