Svi klijenti koji su za poslednjih 15 godina uzeli pozajmicu od banke i platili troškove za obradu kredita mogu da traže povraćaj novca, tvrde iz udruženja Efektiva.
Svi građani i privrednici koji su tokom poslednjih 15 godina podigli bilo koju vrstu bankarske pozajmice i platili troškove obrade kredita mogu od banke da traže povraćaj naplaćenog iznosa.
Ovo pravo proističe iz prve pravosnažne presude koju je doneo Apelacioni sud u Beogradu, prema kojoj banka nema pravo da naplaćuje trošak obrade kredita od klijenta, a što je već dugo praksa. Visina provizije za obradu kredita koju banke godinama naplaćuju od klijenata zavisi od politike banke i visine kredita i kreće se od 0,5 do tri odsto, mada Dejan Gavrilović, predsednik udruženja za zaštitu bankarskih klijenata Efektiva, ističe da je viđao i primere kada je banka naplaćivala proviziju i od po pet procenata.
– Ovo je prva pravosnažna presuda Apelacionog suda u Beogradu kojom je odredba ugovora o naplaćenoj proviziji za obradu kredita postala ništavna i kojom je naloženo banci da mora klijentu da vrati novac sa zateznom kamatom. Za naplaćenu proviziju za obradu stambenog kredita banka klijentu u ovom slučaju mora da vrati oko 350.000 dinara. Posle ove presude više nema dileme da su banke 15 godina unazad nezakonito naplaćivale proviziju za obradu kredita i na taj način od građana i privrede Srbije naplatile više od 100 miliona evra – kaže Gavrilović za Kurir.
Iako ne postoje podaci o tome koliko je kredita uzeto za 15 godina, Gavrilović tvrdi da su samo na obradi stambenih kredita banke od građana naplatile 45 miliona evra.
Advokat Jelena Pavlović iz Udruženja CHF Srbija ističe da je naplata troškova obrade kredita nezakonita, bez obzira na to da li je izražena u procentu ili u novčanom iznosu.
– Obrada kredita je deo bankarskog poslovanja čija cena mora biti izražena u kamati i ne postoji nijedan zakonski osnov da se ista naplati odvojeno. Trošak obrade kredita predstavlja trošak predugovne faze, u kojoj svaka stanka snosi svoje troškove. Naplaćivati klijentu troškove obrade kredita je isto kao kada bi klijent tražio da njemu banka plati njegove troškove predugovorne faze, njegovog pravnog i ekonomskog savetnika. Kamata je jedina cena kredita i sve nametnute obaveze van kamate nemaju zakonsku osnovu. NBS bi o tome morala da povede računa – objašnjava Pavlovićeva i dodaje da nekada troškovi obrade kredita nisu naplaćivani, već da je ta praksa uvedena posle 2000. godine.
– U ovom trenutku ima 90.000 stambenih kredita u otplati. Ako uzmemo da je prosečna iznos kredita 50.000 evra i da je naplaćen jedan odsto provizije, dolazimo do iznosa od 45 miliona evra koje su banke uzele od tih građana. Pošto zastarevanje ne postoji, pravo na povraćaj novca imaju svi koji su u proteklih 15 godina podigli bilo koju vrstu kredita a naplaćena im je provizija za obradu ili praćenje kredita. Jedini način za povraćaj novca je tužba i pozivamo sve građane koji ne žele da poklone svoj novac bankama da obavezno tuže banku – kaže Gavrilović.
Iz Udruženja banaka Srbije nema odgovora na pitanja u vezi sa posledicama koje će izazvati prva pravosnažna presuda koja je banci osporila pravo na naplatu troškova obrade kredita.
– Gospodin Veroljub Dugalić je na putu u inostranstvu, tako da niko drugi ne može da komentariše tu presudu. Što se tiče broja kredita koji su odobreni u poslednjih 15 godina u Srbiji, mi te analize nismo radili i nemamo podatke – rečeno je Kuriru u Udruženju banaka Srbije.
Saveti za sve koji su platili troškove obrade kredita – kako povratiti novac od banke
– Tužba protiv banke jedini je način za povraćaj naplaćene provizije
– Građanima koji su članovi udruženja Efektiva pravna pomoć je besplatna
– Potrebna je kopija ugovora iz kog se vidi da su troškovi obrade kredita naplaćeni
– Plaća se sudska taksa, koja zavisi od visine iznosa provizije koja se potražuje
– Na povraćaj provizije do 100.000 dinara sudska taksa je do 6.000 dinara
– Za povraćaj provizije veće od 100.000 dinara sudska taksa iznosi od 12.000 do 18.000 dinara
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com