Nažalost, danas je teško biti siguran u činjenicu da samo zato što se meso nalazi u prodavnici ili mesari da je na taj način prošlo „zakonske propise“, da je sveže, odnosno da nije pokvareno.
Kontrole kvaliteta jesu redovne, ali nisu detaljne i postoji mnogo „crnih rupa“ u regulativama koje često omogućavaju da se staro meso iz uvoza bez problema plasira na tržište.
Prvi korak je svakako pogledati deklaraciju na mesu, ako se ona na njoj nalazi (u prodavnicama je obavezna, za razliku od mesara). Svakako je znatno sigurnije uzeti meso domaće proizvodnje, koje je neretko skuplje, ali s dobrim razlogom – manje su šanse da je staro.
Kontrola boje i mirisa je osnovni test koji može otkriti da li je meso pokvareno, bez obzira na rok trajanja koji nije prošao. Na umu treba imati normalne boje mesa – meso pernate živine je plavičasto bele do žućkaste boje.
Kod pregledanja piletine obratite pažnju na delove oko kostiju – oni ne smeju da budu tamniji, a grudna kost bi trebalo da bude savitljiva. Većina ljudi povezuje meso sa jarko crvenom bojom, koja nije njegova prirodna boja već rezultat izlaganja zraka.
Ako je mleveno meso vakumirano, njegova boja bi trebalo da bude ljubičasto crvenkasta, dok tamnije boje govore o tome da je reč o starojoj životinji, iako to ne znači da je meso pokvareno.
Uopšteno, crvena boja mesa se povezuje s tim da je meso starije.
Junetina je prirodno crvenkasta, a po teksturi čvrsta. Ovaj tip mesa trebalo bi da bude prošaran tankim, a ne širokim žilicama, dok žute masne žile upućuju na to da je životinja bila starija.
Ako primetite na junetini sivkaste ili crne delove, ne kupujte to meso! Generalno, kod mlevenog mesa je mogućnost prevare najveća, pa je najbolje tražiti da ga samelju pred vama. Kod janjetine meso treba biti svetloružičaste boje, po teksturi čvrsto kao i junetina. Treba se voditi i standardnim mirisom jagnjetine – ako je jagnje bilo zamrzavano, tada je miris smanjen ili nepostojeći.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com