Fantomske provizije, jednostrano povećanje kamatnih stopa, čudan obračun zatezne kamate, primena višeg kursa kod otplate kredita, samo su neke od nezakonitih odredbi koje su banke primenjivale odobravajući kredite. A zbog svega toga klijenti mogu da tuže banku i dobiju spor.
U Udruženju „Efektiva“ kažu da je do sada doneto na desetine pravosnažnih presuda u korist klijenata i da su oni uspeli da vrate svoj novac po ovom osnovu.
Kako prenose beogradski mediji, ovo je pet nezakonitih odredbi koje su banke primenjivale i primenjuju, a koje mogu da budu razlog da ih klijenti tuže i da dobiju spor na sudu.
1. „Poslovna politika“ i povećavanje kamatnih stopa
Upravo ovaj „kriterijum“ bio je osnov da banka povećava kamatnu stopu, odnosno poskupljuje kredit, iako nije bilo razloga za to, pogotovu u situaciji kada je referentna kamatna stopa Euribor počeo da pada, a za koju se vezuje promena cene kredita. U zavisnosti od iznosa kredita, klijenti kojima je banka menjala kamatu uz obrazloženje „poslovna politika“, ukoliko tuže banku mogu da očekuju od tri do pet hiljada evra sa zateznom kamatom.
2. Naplata uvećane zatezne kamate
I po ovom osnovu građani mogu da tuže banke, jer se u praksi dešavalo da banka ugovori nekoliko puta veću zateznu kamatu od zakonom dozvoljene, čime je neprestano uvećavala dug klijenta. Ova praksa je bila primenjivana kod klijenata koji su kasnili sa otplatom rata.
3. Zarada na kursnim razlikama
Kada je odobravala kredit, banka je isplatu kredita obavljala po nižem tipu kursa (kupovnom, najnižem), a naplata kredita (otplata) po višem tipu kursa (srednji ili prodajni, najviši). I tu su iznosi obeštećenja kredita u zavisnosti od iznosa bili i do nekoliko hiljada evra.
4. Fantomske provizije
Provizija za obradu kredita, naknada za praćenje ili administriranje kredita, naknada za aneksiranje ugovora, kao i za prevremenu otplatu – Sve ove provizije su zabranjene zakonom o obligacionim odnosima, ali su ih banke unazad 15 godina naplaćivale.
Ovih dana Apelacioni sud u Beogradu doneo je prvu pravosnažnu presudu da banka klijentu vrati na ime provizije za obradu kredita novac i to sa zateznom kamatom. Da je ovaj trošak fiktivan, a ne stvari trošak, pokazuje poređenje dva kredita, jednog na iznos od 1.000 evra a drugi na iznos od 10.000 evra. Banka sa oba klijenta obavi isti posao realizacije kreditnog posla i za oba kredita naplati jedan odsto od odobrenog iznosa, što znači da na prvom zaradi 10 evra a na drugom 100 evra, za potpuno isti posao. Naravno, što je veći iznos kredita to je i veća provizija.
5. Naplata provizije za osiguranje stambenih kredita kod NKOSK
Banka je naplatom provizije za osiguranje stambenih kredita kod Nacionalne korporacije (NKOSK) osigurala svoj plasman i to novcem klijenta koji plaća tu proviziju, a koji nije osiguranik i nikakvu korist od toga nema, što je po argumentima naplata koja je slična naplati provizije za obradu kredita.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com