Odlazak u prodavnicu, i to samo po kafu i cigarete, koštaće vas od prvih dana nove godine više nego pre praznika.
Pored kafe, cigareta i žestokih pića, koji će poskupeti zbog usklađivanja akciza, u 2018. očekuju nas i veća putarina, ali i blagi rast cena prehrambenih proizvoda. Naime, procena je da će cena kafe porasti i za 10 odsto, dok će paklica cigareta biti skuplja za šest do sedam dinara.
I to nije sve jer stručnjaci navode da će zbog izuzetne suše u 2017. godine, kada je poljoprivreda podbacila, narednih meseci doći i do blagog poskupljenja hrane. Takođe, ni vozači nisu pošteđeni jer će, prema dogovoru sa MMF-om, putarina od februara poskupeti za tri odsto.
107,18 dinara po kilogramu iznosi sada akciza na prženu kafu, dok je za sirovu 85,75 dinara. Tako 200 grama, umesto dosadašnjih 220, košta 242 dinara.
U januaru ove godine stupile su na snagu izmene Zakona o akcizama, ali je sama primena ove odredbe odložena za 2018. godinu. Tako akciza na sirovu kafu po novim zakonskim pravilima iznosi 85,75 dinara po kilogramu, odnosno 107,18 po kilogramu za prženu kafu. Prema tome, pakovanje od 200 grama, umesto 220 dinara košta 242 dinara, što je poskupljenje od oko 10 odsto. Zbog godišnjeg usklađivanja akciza na duvan, već prvog dana nove godine dočekalo nas je i poskupljenje cigareta. Akcize su povećane za 2,28 dinara i sada po jednoj paklici iznose 64 dinara. Proizvođači će sa korekcijom akciza podići svoje cene pa će kupci izdvajati u proseku šest do sedam dinara više za paklicu cigareta.
Zoranu Nikoliću iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije nisu jasna ovolika poskupljenja jer je inflacija već godinama niska.
– Građani svakako ne mogu preko onoga koliko imaju. Sigurno je da će manje trošiti na kafu i cigarete i tražiće alternativne putne pravce zbog povećanja putarine. Drugim rečima, snalaziće se. Ali na ovaj način se smanjuje kupovna moć koja je već jako niska, a smanjuju se i prihodi budžeta – smatra Nikolić.
2,88 dinara povećana je akciza za cigarete, pa sada iznosi 64 dinara po paklici. Akciza za duvanske proizvode se automatski povećava na svakih šest meseci. On dodaje i da nije tačno da nema zarade na tržištu jer su trgovačke marže visoke, prenosi Blic.
– Bilo bi bolje da se cene usklade i da imamo veći obrt robe. Ovako su svi na gubitku – zaključuje Nikolić.
Agroekonomski analitičar Milan Prostran ne očekuje neki veći rast cena, pre svega osnovnih, prehrambenih proizvoda.
– Tu mislim na hleb, brašno, ulje, šećer i pileće meso. Mada na tim proizvodima proizvođači najlakše mogu da ispeglaju svoje gubitke jer su to proizvodi koji se redovno troše. Na njima mogu da nadoknade gubitke zbog suše i svega uloženog što im se nije vratilo. Međutim, država ima neku vrstu kontrole, posebno kada se radi o hlebu. Slično bi moglo da se desi ako bi došlo do značajnijeg poskupljenja ulja, brašna ili šećera. Država ima tu robu u rezervama i pokušala bi da interveniše – navodi Prostran.
Na ovaj način se smanjuje kupovna moć, koja je već niska, a smanjuju se i prihodi budžeta – smatra Zoran Nikolić iz organizacije potrošača
Prema njegovim rečima, kada su u pitanju neki drugi proizvodi koji nisu toliko u prometu, kao neke više kategorije mesa, goveđe, trajni proizvodi i slično, može doći do poskupljenja.
– To je izvesnije jer se zbog manje potrošnje neće toliko primetiti povećanje cena – kaže Prostran, i dodaje da je najveća “kočnica” za rast cena slaba kupovna moć građana.
Inače, od 1. januara su uvećani i računi za struju malih komercijalnih kupaca u Srbiji do 18 odsto. Radi se o oko 3.000 kupaca, odnosno malih i srednjih preduzeća.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com