Švajcarskoj trenutno nedostaje 42.778 zanatlija, koji su ujedno i najtraženija radna snaga na tržištu rada. Tamošnja preduzeća raspisala su ukupno 198.097 slobodnih radnih mesta, a najviše im nedostaju elektromonteri, instalateri, stolari, zidari, moleri… Prema podacima švajcarskih službi, broj radnih mesta za zanatlije drastično raste od 2015. kada je zemlji nedostajalo 23.976 takvih profila. Otad se broj nedostajućih radnika maltene udvostručio, ali to zasad ne znači da će Švajcarska uskoro masovno prigrliti novu radnu snagu i iz Srbije, kao što uveliko rade Nemačka, Austrija, Slovenija ili Hrvatska. Prednost ipak imaju građani EU, a Hrvatska ostaje jedina država članica EU čiji građani ne mogu živeti i raditi u Švajcarskoj, već moraju imati radnu dozvolu ako žele da ostanu u toj zemlji više od tri meseca, u skladu s kvotom koju je Švajcarska uvela. Kada je reč o našim ljudima, da bi dobili radnu dozvolu i vizu, potrebno je da dobiju i poziv od zainteresovane kompanije ili poslovnog partnera iz Švajcarske. Pošto Srbija nema potpisan međudržavni sporazum sa tom zemljom (zasad ima samo sa BiH, Slovenijom, Belorusijom), kojim bi se regulisalo zapošljavanje srpskih radnika, naši građani mogu da ugovore posao preko agencija ili na svoju ruku. Uz to, državljani trećih zemalja mogu biti angažovani u Švajcarskoj samo ako niko sa jednakim kvalifikacijama ne može biti pronađen u Švajcarskoj ili u državi članici EU. To sve ne znači da nema nade za sve one koji, trbuhom za kruhom, planiraju da odu da rade u ovu alpsku zemlju, ali tamošnja potražnja za radnicima ipak nije generalno dobra vest za Srbiju koja i te kako kuburi sa kvalitetnim zanatlijama na tržištu rada. Statistika manje-više pokazuje da radnika ima, jer je za prva četiri meseca ove godine oko 180.000 zanatlija najrazličitijih profila zvanično tražilo posao u Srbiji. Ipak, potražnje za njima nema u tolikoj meri, pa ovu suprotnost u Privrednoj komori građevinske industrije Srbije opravdavaju time da je prave majstore teško naći.
– Najstručniji su uvek angažovani, za njih stalno ima posla, zato najčešće i rade privatno, na crno. Za razliku od njih, na birou rada su evidentirani svi oni koji nisu dovoljno kvalifikovani. To su ljudi koji nisu u ovom trenutku potrebni poslodavcima – smatra Goran Rodić, potpredsednik komore, dodajući da Srbija kuburi sa kvalitetnom radnom snagom jer se ona iseljava iz zemlje, jureći za boljom zaradom.
– Osim dnevnica, koje su negde tamo znatno veće, majstori imaju plaćen smeštaj i obezbeđen posao na duže staze. Zašto onda ne bi otišli u druge zemlje – pita Rodić.
Baš sa nedostatkom stručne radne snage ovih dana suočava se i austrijski proizvođač sokova „Faner”, kojeg je taj problem koštao pet do deset odsto obrta. Tamošnji stručnjaci smatraju da je za rešavanje tog problema neophodno investirati u obrazovanje, ali i da Austrija mora biti otvorena za kvalifikovanu imigraciju.
„Faner” inače prerađuje voće još od 1856, a izvozi u više od 80 zemalja sveta. Zapošljava 850 ljudi, a prošle godine imao je obrt u visini od 298 miliona evra.
Razlozi odlaska su najčešće ekonomske prirode
Oko 35.000 ljudi godišnje napušta Srbiju, što je oko 100 stanovnika dnevno. Istraživanje Instituta za razvoj „Troškovi emigracije mladih iz Srbije” pokazuje da državni troškovi odlaska mladih iznose 1,2 milijarde evra godišnje, što čini nešto manje od tri odsto BDP-a. Razlozi njihovog odlaska su, nedavno je podsetio prof. dr Dragan Lončar, prodekan za saradnju sa privredom sa Ekonomskog fakulteta, dominantno ekonomske prirode, ali značajan udeo imaju nezadovoljstvo ambijentom i odsustvo perspektive. Prema mišljenju dr Lončara, ulaskom u EU neće se okončati odliv ljudi iz zemlje što se može videti na primerima Bugarske, Rumunije i Hrvatske.
(Marija Brakočević, „Politika“)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com