BEOGRAD – Predstavnici evropskih institucija danas su, na „Železničkom samitu Zapadnog Balkana 2021“, izrazili spremnost da finansijski podrže projekte u oblasti železničkog saobraćaja na Zapadnom Balkanu jer će, kako su rekli, oni doprineti boljoj povezanosti regiona, regiona i Evropske unije, ali i smanjiti zagađenost.
Direktorka sektora za održivu infrastrukturu Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) Nandita Paršad je istakla da je došlo „vreme železnice“, s obzirom da je ključno pitanje danas pitanje ekologije i klimatskih promena, pošto je četvrtina ukupnih emisija gasova sa efektom staklene bašte potiče od saobraćaja.
Paršad je naglasila da železnica može da smanji dekarbonizaciju transportnog sektora i da tu priliku ne smemo da propustimo, a posebno ne na ZB.
Kako kaže, želenizčki sektor pretopeo je u poslednje vreme nedostatak investicija, ali sada se vreme menja i svi imaju viziju da modernizuju železnicu.
To će i objediniti region uz mogućnost rešavanja klimatskih promena i EBRD je spremna da pomogne zemljama u regionu, poručila je ona.
Paršad je rekla da su potrebne investicije vredne na stotine miliona evra.
Kaže da je EBRD spremna i da promoviše regulatorne mere za otvaranje tržišta, da pomogne proširenje voznog parka, operacija, upravljanje u železničkim preduzećima, kao i da je fokus na strateškim železničkim vezama.
„Do sada je EBRD uložila skoro milijardu evra u železnički sektor (na ZB) i želimo i dalje da ubrzavamo investicije i da mobilišemo privatni sektor i učestvujemo, da unapredimo železnicu. Danas pokazujemo zajedničku opredeljenost za efikasniji i konkurentinijni železnički sistem u reigonu“, navela je Paršad.
Potpredsednica Evropske investicione banke (EIB) za Zapadni Balkan Ljiljana Pavlov je rekla da je EIB investirala skoro 10 miljardi evra u regionu, od čega je u sektor transporta otišlo više od pet milijardi evra evra.
„Prošle godine su naše investicije proširene u regionu za skoro 50 odsto u poređenju sa 2019. da bi pružuli podršku u kritičnom periodu. Zdravstvena kriza nas primorala dase ujedinimo i udružimo svoje napored u izgradnju boljih rešenja. Svet se suočava sa dvostrukim izazovom, klimatske promene sa jedne i pandemija sa druge“.
Pavlova kaže da železnički sektor mora da doprinese stvaranju održivog modela i da je transport bitna raskrsnica i da mora zbog emsija CO2 da bude zelezniji, bezbedniji, efikasniji i dostupniji.
„Zato ovaj sektor mora da ima ozbiljne investicije“, poručila je ona.
Ističe da železnicki sektor nudi pametna i moderna rešenja za prelazak na efikasniji model transporta, što je navedeno u „Grin dilu“ – zelenom dogovoru EU, da se postigne cilj da Evropa do 2050. postane zeleni kontinent.
Prema njenim rečima, na globalnom nivou kreditiranje je dostiglo 4,5 miliajrde evra 2020. godine, a u ZB je EIB investirao oko 650 miliona evra u sektor železnice.
Pavlova je poručila da je EIB spreman da podrži ključne železničke projekte, kroz finansiranje i tehničku podršku.
Zamenik glavnog direktora za sektor mobilnost i saobraćaj u Evropskoj komisiji Maja Bakran Marčić kaže da je ubeđena da železnica može da igra bitnu ulogu u budućnosti u Evropi.
“Malo smo dalje sada od te vizije, jer nam je juče trebalo da stignemo od Zagreba do Beograda osam sati, ali železnica nas spaja i povezuje, značajna je za privredu i mora da igra ključnu ulogu u implementaciji zelene agende koju vodi Evropska komisija”, rekla je Bakran Marčić.
Podsetila je da Evropa pokušava da postane klimatski neutralan continent do 2050. godine i dodala da danas transport predstavlja četvrtinu svih emisija gasova staklene bašte EU.
Bakran Marčić je istakla da građani koji žive u Sarajevu, Zagrebu, Beogradu i ostalim glavnim gradovima zemalja Zapadnog Balkana udišu najzagađeniji vazduh u Evropi i istakla da je železnica ozbiljan deo rešenja u dolasku do kvalitetnijeg vazduha.
“Naš cilj je da pređemo na održivi transport i povećamo broj putnika i tereta koji se prevozi železnicom”, podvukla je Marčić.
Direktor Transportne zajednice Matej Zakonjšek izjavio je da “Budućnost na šinama”, kao što nosi naziv današnji “Železnički samit Zapadnog Balkana 2021” u Beogradu, mora za region da postane realnost, dodajući da je to zajednički cilj regiona, Evropske unije i Transportne zajednice.
Zakonjšek je kazao da je njegova vizija da se ujutru probudi u Ljubljani, a da do 10 sati bude u Zagrebu i da voz ima jak vajfaj signal, vizija je, dodaje, da u jednom danu krene iz Beograda i stigne u Skoplje da poseti prijatelje, kao i da u petak uveče krene iz Sarajeva i do jutra stigne u Crnu Goru.
“Došlo je vreme da železnicu vratimo na pravi kolosek na Zapadnom Balkanu, bitno je da ulažemo u železnicu, da razvijamo konkurentnu industriju, uz otvoreno i konkurentno tržište, da unapredimo mobilnost i transportnu infrastrukturu”, rekao je Zakonjšek.
Dodaje da je došlo vreme da se gradovi Zapadnog Blakna još jednom povezu, ali na zeleni način.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com