Više od 80 odsto potrošača u zemljama centralne i istočne Evrope (CIE) spremni su da podrže vlade u borbi protiv sive ekonomije, a u Srbiji čak 90 odsto njih, pokazuju rezultati stuidije o svesti i stavovima javnosti prema sivoj ekonomiji, koje je objavila kompanija „Masterkard“.
Istraživanje, koje je sprovela agencija IPSOS u 10 zemalja CIE – Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Češka, Mađarska, Poljska, Srbija, Slovačka, Slovenija i Rumunija, pokazuje da čak 69 procenata anketiranih shvata da siva ekonomija smanjuje sredstva za javne usluge, kao što su obrazovanje, zdravstvo ili putna infrastruktura.
Podaci za Srbiju su slični – 85 odsto ispitanika je izjavilo da su čuli za sivu ekonomiju i većina je povezuje sa neprijavljivanjem radnika (75 odsto), neregistrovanjem dela ili svih prodajnih transakcija (75 odsto) i sakrivanjem dela ili celokupnih prihoda preduzeća (72 odsto). Svest o sivoj ekonomiji prati i razumevanje nekih od posledica: 74 odsto građana Srbije se slaže da što je viši nivo sive ekonomije, to su manje mogućnosti države da pruži građanima javne usluge, dok 80 posto shvata da siva ekonomija ograničava ekonomski rast zemlje.
Međutim, mnogi ne shvataju da njihove navike pri kupovini zapravo mogu napraviti razliku. Skoro polovina ispitanika uzima fiskalni račun samo onda kada znaju da će im biti potreban.
Podaci za Srbiju su pokazali da je nacionalna nagradna igra sa fiskalnim računima i kartičarskim slipovima, koja je organizovana u martu 2017, bila dobro primljena među građanima, pri čemu je 40 odsto anketiranih izjavilo da su bili podstaknuti da uzimaju račune češće nego inače.
Studija je takođe pokazala da potrošači nisu svesni da bezgotovinska plaćanja mogu znatno da pomognu u suzbijanju sive ekonomije. Samo 37 procenata ispitanika širom regiona identifikovalo je plaćanje karticom umesto gotovinom kao jedan od načina za smanjenje sive ekonomije. Najniži rezultat je zabeležen u Mađarskoj – 13 odsto, dok je u Srbiji taj broj 29 odsto, prenose Novosti.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com