Londonski Gardijan predstavio je projekat „Beograd na vodi“ i u opširnom tekstu budući najveći šoping centar na Balkanu, koji će se prostirati na 140.000 metara kvadratnih, uporedio sa londonskim “Vestfild Stratfordom“.
List piše da je kroz Beograd u proteklom periodu protutnjalo više stotina izbeglica sa Bliskog istoka, da ih sada ih nema, ali da se u srpskoj prestonici i dalje oseća arapsko prisustvo, doduše, na sasvim drugačiji način – u vidu investicije od 3,5 milijardi evra i pod nazivom “Beograd na vodi“.
Taj projekat podrazumeva izgradnju stambenih objekata, hotela, poslovnih prostora, šoping centra i parkova – u okviru staklenog kompleksa, koji će biti najviši na Balkanu, a između Beča i Istanbula.
Rukovodilac projekta je, podsećaju, kompanija “Igl hils“ iz Abu Dabija na čijem čelu je Muhamed Alabar koji je ranije investirao u najveći svetski šoping centar i istovremeno najvišu zgradu u Dubajiu.
Vođa projekta u Beogradu je, kažu, Nikola Nedeljković koji za londonski dnevnik ističe da njegov tim “predviđa da će projekat “Beograd na vodi“ biti veoma važna promena za Srbiju““, i da “ima u vidu uspostavljanje ravnoteže između prirode, kulture i modernizma“.
Opisujući Beograd, Gardijan ističe da se prestonica Srbije nalazi na ušću dve velike reke, Save i Dunava, da ima dugačku istoriju koja podrazumeva ratove, rušenje, ponovno podizanje, Titovu Jugoslaviju, kao i režim bivšeg predsednika Slobodana Miloševića koji je srušen 1999. u NATO bombardovanju.
Britanski list poredi Beograd sa Berlinom nakon pada zida 1989. godine i ističe da je grad ““uprkos propadanju, veoma živ““, te da predstavlja grad pun kreativnosti i urbanog, a jeftinog života.
U prometnoj Karađorđevoj ulici nalazi se pravo arhitektonsko remek delo Geozavoda, zgrade koju su projektovali Nikola Nestorović i Andra Stevanović, a koja je uprkos tome što je bila izgrađena 1907. godine, sve do leta 2014. bila skoro jedva vidljiva kroz zagazđen vazduh i smog.
Prošle godine je zdanje bilo restaurirano, a danas se u njemu nalazi galerija posvećena “Beogradu na vodi“ gde se nalazi i ogromna maketa projekta.
“Kulu Beograd“ koja bi trebalo da se nalazi u blizini železničke stanice i koja će nadgledati reku Savu i promenadu na Savi dugačku 1,8 kilometara, dizajnirala je jedna od najpoznatijih arhitektonskih firmi u svetu “SOM“ iz Čikaga.
Najveći šoping centar na Balkanu, koji će se takođe nalaziti u blizini reke, prostiraće se na 140.000 metara kvadratnih, a zbog planirane veličine, Gardijan ga je uporedio sa londonskim centrom “Vestfild Stratford“.
Prema planu, u okruženju centra će se nalaziti i 6.000 stanova.
“Pokušavamo da se usredsredimo na pristupačnost, ali i na prefinjenost. Želimo da imamo što različitiju ponudu“, izjavio je Nedeljković.
Projekat “Beograd na vodi“ nije prvi pokušaj urbanizacije srpske prestonice, pa je tako Tito 50-ih godina proširio Beograd preko Save i napravio Novi Beograd, koji se sastoji iz niza povezanih blokova, a gde je podignuta, i dalje najviša kula u tom gradu, kula Geneks, navodi Gardijan.
Balkanska država je, piše dalje list, dugo želela da realizuje sličan poduhvat, poput projekta Luka Beograd, koji je 2009. osmislio arkitekta Danijel Libeskind zajedno sa Janom Gelom.
Kada je premijer Srbije Aleksandar Vučić 2014. godine objavio plan “Beograd na vodi“ niko nije bio iznenađen, pogotovo jer će projekat obezbediti 20.000 poslova u zemlji u kojoj stopa nezaposlenosti iznosi 25 odsto, navodi britanski dnevnik.
List napominje da postoje i negativne reakcije na projekat koje se svode na to da je sporazum o realizaciji projekta u suprotnosti sa, kako se navodi, srpskim zakonima i procedurama.
Gardijan spominje i da Ujedinjeni arapski emirati imaju snažno uporište u Srbiji zbog mnogih investicija, uključujući sporazume sa vojnom industrijom, ulaganje u srpsku poljoprivredu, kao i kupovina udela u srpskoj aviokompaniji “Er Srbija“.
List ističe i da je uprkos suprotstavljenim mišljenjima, izgradnja projekta već počela, počevši od čišćenja prostora na mestu gde će se kompleks i nalaziti.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com