U odnosu na početak godine, litar benzina je sredinom ovog meseca bio skuplji 6,16 dinara, a dizela čak 8,36 dinara.
Cene sirove nafte rastu kontinuirano od sredine februara. Brent umalo da dostigne 80 dolara po barelu. Dodatni udarac na maloprodajne cene na pumpama bio je i rast kursa dolara.
„U odnosu na početak godine, sirova nafta je poskupela 16,8 odsto“, kaže Tomislav Mićović, predsednik Udruženja naftnih kompanija Srbije (UNKS).
To je dodatno pojačalo i kurs dolara, koji je iznosio 1,7 odsto. Benzin je u ovom periodu poskupeo 4,3, a dizel 5,7 odsto. Cene su skočile na pumpama u čitavom regionu.
Naftaši ističu da bi država smanjenjem svojih zahvatanja u ceni goriva mogla da kontroliše cene goriva i zaustavi preveliki rast. Tako bi se, tvrde, mogle ublažiti posledice dešavanja na svetskom naftnom tržištu, a u suprotnom došli bi u opasnost da se poskupljenja sa pumpi presele i na cenovnike svih usluga i proizvoda.
„Od početka godine državna zahvatanja su u Srbiji po litri benzina povećana 2,63 dinara, a dizela 3,07 dinara“, pokazuje računica UNKS-a. — Ovo je posledica povećanja akciza i rasta PDV zbog povećanja ukupne poreske osnovice.
Analize UNKS-a pokazuju da državni deo u ceni svakog litra benzina čini 55,2 odsto od cene, a to praktično znači da od 149,40 dinara, država uzima 82,44 dinara. Kod dizela država uzima 53,8 odsto cene, odnosno 86,60 dinara od cene 158,98 dinara.
Smanjenje do 20 odsto
Zakon o akcizama omogućava našoj vladi da bez promene ovog propisa smanji akcize do 20 odsto i da ih posle prestanka poremećaja vrati na stari nivo.
Poslednji put Srbija je to učinila 2012. godine, kada je smanjila akcize na šest meseci.
Odrekla se dela prihoda, ali je kontrolisala cene goriva, čime je zaustavila prelivanje poskupljenja na ostale proizvode i usluge.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com