Zlobnici bi rekli da je ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu Kori Udovički od februara prošle godine, kada se Srbija obavezala MMF-u da će racionalizovati javnu upravu, išla od kancelarije do kancelarije – dosad bi izbrojala viškove u državnoj administraciji. Dugo najavljivani spiskovi prekobrojnih još su, čini se, mrtvo slovo na papiru. Još jedan rok – postavljen za kraj januara, do kada je broj zaposlenih u državnoj upravi trebalo smanjiti za 14.000 je probijen.
Ministarka Udovički je u subotu izjavila kako će se s tim poslom „verovatno kasniti, jer je rok od 60 dana u startu bio tesan”. Prema prognozama Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, očekivalo se da će do kraja 2015. oko 5.000 ljudi otići u penziju, a da će 9.000 dobiti otkaz. S obzirom na to da je prošle godine broj zaposlenih smanjen tek za nekoliko hiljada i to isključivo penzionisanjem, prošlogodišnji ciljevi pomereni su za ovu godinu. S tim što su sada na dnevnom redu i ovogodišnji otkazi. Pa tako prema Fiskalnoj strategiji, dokumentu koji je vlada usvojila pre nekoliko meseci, broj zaposlenih do kraja ove godine treba smanjiti za oko 35.000 ljudi.
Udovički je minulog vikenda kao opravdanje za odlaganje navela kako je neophodno uskladiti izveštaje i sistematizacije, kao i da već ima izveštaja koji su na mišljenju.
Za Ljubodraga Savića, profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu, argumentacija ministarke Udovički je samo „loše vađenje”.
– Nije ovo prva godina da ministarka Udovički mora da racionalizuje državnu upravu. Taj zadatak je imala i prošle godine pa ništa nije uradila. Priče o prekratkom roku ne piju vodu. A drugo, država je rokove sama sebi postavljala u dogovoru sa MMF-om. Kad građani ne poštuje rokove, ne plate račune ili porez na vreme, oni za to snose posledice. Država rokove probija bez posledica – kaže Savić.
Hoće li, ipak, nekih posledica i po državu biti kad misija MMF-a u martu dođe u četvrtu kontrolu aranžmana iz predostrožnosti. Uslov da Bord direktora Fonda u decembru odobri treću reviziju programa sa našom zemljom bio je upravo da vlada usvoji dokumenta na kojima je precizno definisano koliko je maksimalno zaposlenih neophodno državi. MMF će u martu, sasvim sigurno pitati za rezultate i možda postaviti neke uslove za racionalizaciju. Da li je uopšte realno očekivati da političari pred izbore otpuštaju ljude?
Ljubodrag Savić smatra da će se taj neprijatan posao odlagati, ali i da će MMF imati razumevanja za kašnjenje.
– Popuštanjem daju podršku vladi da nastavi sa merama štednje. Svesni su i oni da se ova vlast prvi put uhvatila u koštac sa nasleđenim problemima. Fiskalni deficit je, takođe, znatno smanjen – objašnjava Savić svoj stav.
On dodaje da svaka vlast uvek vodi računa o tome šta će o nekim potezima misliti birači.
– Ko drugačije kaže kleveće i laže. Suludo je i pomisliti da političari donose odluke i da ih baš briga kako će birači gledati na to. Iako Aleksandar Vučić ima komotnu situaciju, jer rejting agencije pokazuju da će imati većinu za formiranje vlade, u prirodi političara je da razmišljaju o tome kako će se nepopularne mere odraziti na birače. Bez obzira na to što Vučić, zbog velike podrške, nema potrebe da se udvara, kao Boris Tadić 2008, kada je zbog opstanka koalicije povećao penzije za 10 odsto, mislim da je nerealno očekivati otpuštanja u kampanji. Jer, izbori su uvek tajna. I Milošević i Tadić su bili ubeđeni da neće izgubiti vlast pa su izgubili. Zato su političari u kampanji popustljivi – objašnjava Savić.
Pred vladom je još jedan neprijatan posao i možda najteži zadatak. Od ukupno 17 preduzeća kojima je produžen rok za privatizaciju, u ovoj godini ostalo ih je 10 sa nerešenom sudbinom. S obzirom na to da je predizborna kampanja počela pitanje je da li će sudbina preostalih biti razrešena do 31. maja, do kada su ta preduzeća zaštićena od naplate potraživanja poverilaca. Da li će izbori odložiti privatizaciju strateških preduzeća, i šta će biti sa njima ako ne budu prodata ili likvidirana do početka juna u Ministarstvu privrede nismo dobili odgovor.
Ministar Željko Sertić nedavno je rekao da po isteku roka, 31. maja, nijedna od preostalih firmi neće više imati zaštitu države od poverilaca.Mnogo toga je još ostalo. Mada je za ovaj mesec najavljeno donošenje plana za Resavicu, koja je ujedno i najveći problem, kao i raspisivanje tendera za „Galeniku”, dok je RTB pokrenuo UPPR, kako bi sa poveriocima rešio problem nagomilanih oko 900 miliona evra duga. Među preduzećima čiji status još nije rešen nalaze se još i: Fabrika automobila Priboj, HIP „Petrohemija Pančevo”, „Jumko”, „Trajal”, „Politika” AD, „Ikarbus” i „Industrija kablova” Jagodina.
(A. Telesković – M. Avakumović, Politika)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com