BEOGRAD – U srpskim zakonima nije definisano socijalno preduzetništvo, odnosno način poslovanja koji stavlja biznis u službu ljudi i životne sredine, kao što je zapošljavanje osoba sa invaliditetom, ranjivih grupa ili poslovanje u skladu sa ekološkim standardima.
To je za Tanjug izjavio izvršni direktor Smart kolektiva Neven Marinović i dodao da u Srbiji ima dosta primera socijalnih preduzeća, ali da zakonom nije definisan taj termin, ko pripada toj grupi, a samim tim ni olaskšice koje, kako kaže, ti preduzetnici i preuzeća zaslužuju.
„Ne postoji sistemska podrška tim socijalnim preduzećima, odnosno kako da im se pomogne s obzirom da ispunjavaju ekonomsku svrhu, plaćaju porez, zapošljvaju ljude i ispunjavaju neki društveni cilj“, rekao je Marinović Tanjugu na konferenciji povodom najave Foruma društvenih inovacija u Francuskom institutu.
Ističe da su oni čak u lošijoj poziciji od ostalih preduzeća koji nemaju tu „socijalnu stranu“, jer, objašnajva, moraju biti pažljiviji i sporije se razvijaju jer ne žele da ugroze svoju društvenu misiju.
Marinović navodi da mnoge evropske zemlje prepoznaju značaj takvih preduzetnika i preduzeća, te im se kroz zakone, strategije ili ostale konkretne mere podrške pomaže.
„Vidimo i da će Evropska unija u narednom mandatu veliku pomoć, kroz finansiranje ili javne nabavke, pružiti razvoju socijalne ekonomije, jer to vidi kao jedan izbalansiran model da imate ekonomski rast, a da ne ugrožavate životnu sredinu i da istovremeno utičete na društveni razvoj“, rekao je Marinović.
Najavio je da će to biti teme osmog Foruma društvenih inovacija koji će sutra i prekostura biti održan u Beogradu, a pokušaće, navodi, da okupi sve aktere koji imaju veze sa socijalnim preduzetništvom.
Marinović kaže da će Forumu prisustvovati ljudi koji se bave razvojem socijalnog preduzetništva na evropskom nivou, odnosno iz Evropske komisije ili nekih drugih evropskih organizacija, ali i predstavnici javnog sektora, jer je u planu, ističe, da se napravi zakon o socijalnom preduzetništvu u Srbiji.
Takođe, na Forumu će prisustvovati i socijalni preduzetnici, ali i predstavnici finansijskih institucija, donatori i drugi akteri koji podržavaju socijalno preduzetništvo.
Marinović kaže da u Srbiji postoji više socijalnog preduzetništva nego što bi se moglo očekivati, s obzirom da postoji tradicija podrške ranjivim grupama.
Primećeno je, ističe, da je sve više mladih zainteresovano za tu temu i da razmišljaju kako da kroz svoj biznis i posao pruže i neku dodatnu društvenu svrhu.
Jedan od projekata koji podstiče razvoj socijalnog preduzetništva ne samo u Srbiji, već i na čitavom Zapadnom Balkanu, jeste francuski projekat RISE čiji je cilj podsticanje pomirenja na Zapadnom Balkanu kroz promociju i jačanje socijalnog preduzetništva u regionu.
Projekat otvara nove prostore pomirenja za mlade Zapadnog Balkana kroz regionalni program koji podržava socijalno preduzetništvo.
RISE, trogodišnji projekat pokrenut 2019. godine, već je podržao 46 timova sastavljenih od 137 mladih sa Zapadnog Balkana u razvoju socijalnih poslovnih ideja.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com