Fiskalna stabilizacija je potreban, ali ne i dovoljan uslov za bolji život, izjavio je kandidat za člana Fiskalnog saveta Vladimir Vučković i dodao da, ukoliko u narednom periodu budemo imali privredni rast od oko četiri odsto, tek ćemo za pet godina stići do prosečne plate od 500 evra.
„Nije trebalo u startu očekivati da će fiskalna konsolidacija rešiti sve naše probleme. Potrebno je da prođe više godina da bi se to osetilo u džepovima građana. Ozbiljni ekonomisti to nikad nisu govorili“, rekao je Vučković u intervjuu za današnju „Politiku“.
Prema njegovim rečima, problem prave političari koji, da bi opravdali teške mere, nagoveštavaju da je izlaz tu „iza ćoška“, ili negiraju da su odgovorne i teške mere neophodne.
Na opasku da je aktuelni predsednik najavio da ćemo nivo od 500 evra dostići u toku ove godine, on je rekao da je problem kad se nešto obeća i oroči, i to gura političare da „mimo racionalne i dobre ekonomske prakse povuku poteze koji će prečicama dovesti do tog rezultata“.
Upitan kolike povišice plata i penzija bi bile zasnovane na zdravim ekonomskim osnovama, Vučković kaže da ne treba više govoriti o linearnom povećanju.
„Vreme je da vidimo ko treba da bude više, a ko manje nagrađen. Administracija nije imala povećanje zarada u prethodna dva navrata, a tu rade ljudi koji vode državu. Vreme je razmisliti i o njima“, istakao je on.
Vučković smatra da je potreban novi aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom, jer je u periodima kada nismo imalil program dolazilo do pogoršanja.
„Fond se kod nas pokazao korisnim. Nije tačno da MMF nameće aranžman da bi na nama zarađivao jer mi ne povlačimo novac, pa taj trošak nemamo. To nije grupa fundamentalista koji doođu i naređuju šta će Srbiija da radi“, rekao je Vučković.
Upitan da li u slučaju kragujevačkog „Fijata“ država više brani interese svog poslovnog partnera, nego radnika, on je rekao da su sve izjave na liniji da se situacija smiri.
„Nisam video direktno svrstavanje na stranu investitora. Država je u taj projekat mnogo uložila i bilo bi čudno da se sada povuče“, rekao je on.
Vučković nije želeo da odgovori na pitanje ko su bile najveće štetočine srpskih javnih finansija, „jer ne može jedan čovek da bude kriv za odluku vlade i skupštine“, ali je rekao da je povećanje penzija iz 2008. godine bila „najveća mana javnih finansija zbog koje trpimo i danas“.
„Tih 400 miliona evra novog godišnjeg troška je najveća fiskalna bomba koja je ubačena u sistem 2008. godine i koja nam je pravila najveće probleme. Na to je ulje na vatru dodala i fiskalna decentralizaciija iz 2011. godine, gubici velikih državnih preduzeća, a onda odbijanje u 2012. da se već tada preduzemu oštrije mere“, rekao je Vučković.
On kaže da više nismo u zoni krize javnog duga, gde smo bili pre tri-četiri godine, a budžetski deficit se ne kreće u rasponu od pet to šest, već od nula do jedan odsto.
„Situacija je bolja. Bilo je veoma burno kada smo 2011. godine počeli sa radom. Sve do kraja 2014. godine problem je bio toliki da smo morali da predlažemo oštrre i nepopularne mere, Od početka 2015. godine počelo je sređivanje javnih finansija, ali se stalno otkrivaju novi rizici“, rekao je Vučković.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com