Nekoliko poslednjih nekoliko godina iz Hrvatske se najmanje 172.000 stanovnika iselilo u šest evropskih država – Nemačku, Austriju, Irsku, Italiju, Švedsku i Norvešku. Ako se uzmu u obzir i ostale, ta cifra je oko 200.000 ljudi, navodi portal.
Te brojke bi zvučale još dramatičnije, kad Hrvatska ne bi u najbližem susedstvu imala ozbiljnog konkurenta po ovom pitanju – Srbiju. Naša zemlja je već dve decenije neslavni „prvak“ u regionu po iseljavanju mladih i obrazovanih ljudi u inostranstvo.
Srbiju je u periodu 2007-2014, po podacima Organizacije za ekonomsku bezbednost i saradnju (OECD), napustilo čak 300.000 ljudi. Od toga, 2014. se iselilo duplo više – 58.000, nego 2007, kada je otišlo 26.000.
Struktura odlazeće populacije je veoma nepovoljna po Srbiju – odlaze mladi i najobrazovaniji. Za godinu dana nas je, primera radi, napustilo 1.000 lekara i medicinskih sestara, jer u Zapadnoj Evropi, Kanadi i na Bliskom istoku mogu da zarade pet puta više mesečno nego u Srbiji.
Predviđanja Srpske akademije nauka su da će se nedostatak visokoobrazovanih stručnjaka drastično osetiti već za 10 godina.
Ako se iz Srbije odselilo 58.000 ljudi u 2014, isto toliko Hrvata se u 2015. odselilo samo u Nemačku.
Egzodus i jednih i drugih ne čudi, s obzirom na spor ekonomski razvoj i veliku nezaposlenost mladih u obe zemlje. U Srbiji je 2014. bilo nezaposleno 101.000 mladih između 25 i 29 godina, kao i još 90.500 mladih između 20 i 24 godine.
Vladimir Grečić sa Instituta za medjunarodnu politiku i privredu iz Beograda objasnio je da masovni odlazak mladih, pre svega talenata, predstavlja znak da država ne poseduje odgovarajuću strategiju razvoja sopstvene privrede i društva ili, ako je i poseduje, da se takva strategija ne primenjuje.
– Odlazak mlade visokoobrazovane i visokostručne radne snage smanjuje sposobnost zemlje da se razvije. Utoliko više ukoliko ne preduzima odgovarajuće mere koje će doprineti jačanju kapaciteta države za zadržavanje talenata i kapaciteta za privlačenje talenata iz inostranstva, pre svega iz dijaspore. U slučaju Srbije, ovi kapaciteti su tako skromni da se na kraći rok ne očekuje bitno smanjenje emigracionih sklonosti – objasnio je Grečić.
Pozivajući se na austrijski Državni zavod za statistiku, Indeks navodi da se od 2002. do početka 2017. godine u Austriju doselilo ukupno 73.334 Hrvata, a što se tiče poslednjih nekoliko godina, najviše u 2014, njih oko 6.000.
Među građanima Hrvatske je poslednjih godina veoma popularna Irska, a prema podacima iz te države, od 2011. do 2016. doselilo se 4.118 stanovnika Hrvatske. Podaci, medjutim, ne obuhvataju 2016. i prvu polovinu 2017, a upravo je, kako podseća Indeks, u tom razdoblju velik broj gradjana otišao u Irsku.
U Švedsku se od 2013. do početka 2017. godine doselilo 4.688 građana Hrvatske, a u Norvešku nešto manje od 2.000. Što se tiče Italije, tamo se od 2013. do 2016. doselilo oko 2.200 stanovnika Hrvatske, prenosi Blic.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com