Dok Brisel i Vašington i dalje čvrsto stoje na poziciji da treba smanjiti zavisnost Evrope od uvoza ruskog gasa, ne nudeći neku drugu ozbiljniju alternativu, iz Moskve stiže upozorenje da bi Ukrajina narednih dana mogla da uzima gas namenjen evropskim zemljama i čuva ga za sebe.
Upravo je Vladimir Putin, predsednik Rusije, juče u telefonskom razgovoru na to upozorio nemačku kancelarku Angelu Merkel, ističući da postoji opasnost od ukrajinskog „nedozvoljenog uzimanja” ruskog gasa kojim se snabdevaju evropski potrošači preko tranzitnog gasovoda”, saopštio je Kremlj, dodajući da će EU i Rusija nastaviti pregovore o tom pitanju.
Upitan da li se ovo upozorenje Merkelovoj odnosi i na Srbiju, Vojislav Vuletić, predsednik Udruženja za gas Srbije, potvrdno odgovara.
– Jedna je cev koja prolazi preko Ukrajine i kojom gas iz Rusije ide za zemlje Evropske unije, za Balkan pa i za Srbiju. Ukoliko Ukrajina počne za sebe da zadržava ruski gas, to znači da će ga zaustaviti i za našu zemlju. Jer, ako „Gasprom” pošalje milijardu kubika, a Ukrajina uzme pola od toga, upola manje količine će stizati do krajnjeg potrošača, pa i u Srbiju, kaže Vuletić.
Ukoliko se to stvarno dogodi, Srbija nema alternativu, objašnjava on.
– Podzemno skladište „Banatski Dvor” ne može biti dugoročno spas u slučaju prekida isporuke gasa preko Ukrajine, sve i da je rezervoar napunjen do vrha. Dnevno se iz „Banatskog Dvora” može povući četiri do pet miliona kubika, a Srbiji je u hladnim danima potrebno dva do tri put više – kaže naš sagovornik.
Problem bi mogao da bude rešen, dodaje, ukoliko bi toplane prešle na grejanje mazutom, ali neće.
– Mazut mora da se plati unapred, a gas može i da se ne plati, što je više puta viđeno, zbog čega „Srbijagas” ne može da pokrije stare dugove – objašnjava Vuletić.
Što se tiče „Srbijagasa”, u skladištu „Banatski Dvor” ima 430 miliona kubika, što je dovoljno da se hitno reaguje i pomogne prioritetnim potrošačima: bolnicama, školama, obdaništima. Poslednjih meseci ozbiljno se razgovara o proširenju ovog skladišta gde bi se utisnulo milijardu kubika gasa.
Upitan kako dugoročno rešiti problem sigurnog snabdevanja naše zemlje, kako ne bismo zavisili od dobre volje Ukrajine, analitičar s portala „Senerges” za „Politiku” kaže da brzih efikasnih rešenja nema.
Količine tečnog prirodnog gasa LNG nisu zanemarljive, ali još uvek ne učestvuju značajno u ekstremnoj zimskoj potrošnji. Zanimljivo je da je Ukrajina pre dve do tri nedelje objavila da je započela novu tehnologiju eksploatacije prirodnog gasa, po čijim je rezervama inače četvrta u Evropi. Ali, to nisu efikasna kratkoročna rešenja, jer je prošle godine Ukrajina proizvela najmanje gasa za poslednjih nekoliko godina.
Upozorenje Putina Merkelovoj, analitičarima „Senergesa” na prvi pogled liči na čobanina i vuka, jer se takva upozorenja plasiraju pred svaku zimu. S druge strane, „Gasprom” svakog dana objavljuje dostizanje nove rekordne dnevne isporuke gasa zapadnoj Evropi, sada je to već 600 miliona kubika na dan.
Ipak, priznaju da bi se ove zime mogao pojaviti vuk, jer je prognozirana najhladnija zima za poslednjih pet godina, a nalazišta gasa u Holandiji daju sve manje gasa. Na vršnom nalazištu u Velikoj Britaniji imaju tehničke probleme. U Norveškoj se već mesecima događaju velike nevolje na najvećem nalazištu.
Ukoliko sistem gasovoda u Ukrajini bude tehnički ispravan, ruska kompanija će pokriti sva vršna opterećenja u Evropi i lepo zaraditi. Dok su rezerve gasa u podzemnim skladištima Ukrajine najmanje za poslednjih nekoliko godina, rezerve u zapadnoj Evropi su najveće u poslednjih pet godina, ali se za njih gas i dalje uredno kupuje.
Ako nedovoljne rezerve gasa u Ukrajini izazovu probleme sa pritiskom gasa za zapadnu Evropu, „Gasprom” će sigurno, sa zadovoljstvom, ponuditi Ukrajini dodatne količine.
Ako ih Ukrajina ne kupi – znaće se ko je kriv. Ali, razumno je očekivati da će svi potrebni dogovori biti postignuti i da će gas teći ka onome, ko ga plaća.
U svetlu tog očekivanja, čini se da je Putinovo upozorenje dobar trgovački savet kupi sad – tebi je jeftinije, a meni trebaju pare, poručuju iz „Senergesa”.
Ovome treba dodati i odluku Evropske komisije od prošlog meseca da se „Gaspromu” dozvoli povećanje isporuke gasa zaobilaženjem Ukrajine preko „Opala” – sistema, koji objedinjuje Severni tok i gasnu infrastrukturu zapadne i centralne Evrope, što je svakako znak da su u EU razmišljali o narednoj zimi i pre Putinovog upozorenja, jer znaju oni Ukrajinu. A kada je reč o Srbiji, analitičari veruju da će dogovor za sve, pokriti i srpske potrebe.
(Jasna Petrović-Stojanović, Politika)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com