Bivši Google-ov zaposleni Grigor Jakušev je odgovorio na pitanje: „Kakav je osećaj biti otpušten iz Google-a?“. Mediji prenose ceo njegov intervju.
„Dobio sam otkaz prošle godine, nakon pet godina rada u toj kompaniji. „Izgoreo“ sam godinu dana ranije, moja produktivnost je pala za otprilike pet puta. Morao sam nešto da uradim pa sam promenio tim u kom sam radio. Prebacio sam se na semantičku pretragu. To je bila greška. Pretraživanje je najveći i najsloženiji proizvod u Google-u, a na semantičkom pretraživanju radi jedna od najpametnijih ekipa. S prethodnim „izgaranjem“, moj rad ne samo da se nije popravio, već se još više pogoršao.
Moj odnos sa šefovima je počeo da propada. Doveli su novog čoveka u tim, a od mene zaista nisu mogli da dobiju puno. Prvi njihov potez bio je da me na neki način disciplinuju terajući me da buljim u laptop celo vreme. Naravno, to je samo pogoršalo stvar.
Često su me pitali zašto sam nisam otišao iz Google-a. Jednostavno sam bio zadovoljan svojom platom. Ako Google nije bio zadovoljan mojim radom, mogli su da me otpuste, ali ja nisam hteo prvi da odem.
U maju su me stavili na plan poboljšanja učinkovitosti. To je bio formalni dogovor da moram da ostvarim određeni napredak u roku od dva meseca. Nakon nedelju dana bilo mi je sasvim jasno da neću uspeti.
Išao sam na razgovor u deo za ljudske resurse gde su mi zapretili da ću dobiti otkaz bez naknade ili perioda čekanja. Izgleda da su moji šefovi zaključili da samo izvlačim novac iz kompanije bez ikakvog napora da zaista radim svoj posao. Na kraju nisu ni čekali da mi istekne rok plana poboljšanja učinkovitosti, već su mi dali raskid ugovora već sledeće nedelje. Vratio sam njihove uređaje i značku, a direktor me ispratio iz zgrade. Sve se dogodilo u roku od 10 minuta. Isto toliko vremena trebalo je da ugase moj službeni Google račun. Šef me je odveo u obližnji kafić i častio me pićem. Cenio sam to.
Kao što je i bilo navedeno u mom ugovoru, imao sam mesec dana otkaznog roka. Bio sam formalno zaposlen i primao sam platu još jedan mesec, ali nisam smeo da radim. Napisali su mi i pismo preporuke za buduće poslodavce gde nisu spominjali šta se dogodilo i koji je razlog mog otkaza.
Osećao sam se neugodno, ali to je tako kada „izgoriš“ na poslu. Mislim da je stav mojih šefova na kraju bio nepotreban – užasno je kada ti nadređeni ne veruju. Tretirali su me kao lažljivca.
Kolege nisu znali ništa o celoj situaciji, ali bili su odlični i podržavali su me u svemu. Oni su jedni od najpametnijih ljudi sa kojima sam ikada radio.
Sada sam se potpuno oporavio. Promena tima mi nije pomogla, ali promena kompanije jeste.“
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com