Poznat je osećaj sreće kada 26. u mesecu iz veš mašine izvadite opranu „crvenu”?
Hit u svetu: prastara japanska metoda štednje (foto)
Ako je tako, vi ili ne zarađujete dovoljno ili ne umete s parama. Ako je reč o ovom drugom, valjalo bi da se pozabavite upravljanjem ličnim finansijama.
Psihološke studije pokazuju da je 70 odsto stresa prouzrokovano finansijskim brigama. Čak je i Rokfeler, jedan od najbogatijih ljudi na svetu, vodio beleške o prihodima i rashodima, „kažu” njegovi memoari. Ljudi od struke, pak, smatraju da je za uspešno upravljanje ličnim budžetom u 80 odsto slučajeva zaslužna disciplina, a samo 20 odsto je znanje.
Neko bi rekao da je upravljanje ličnim finansijama moguće samo kada vam rashodi ne prevazilaze prihode, međutim stručnjaci na to kažu da to nije tačno. Finansijski savetnici kažu da, ako vam otprilike trećina novca mesečno nekako „odleti” iz novčanika, a da vam uopšte nije jasno kako se to desilo i gde su pare otišle, to je siguran znak da treba da se pozabavite beleženjem svojih prihoda i rashoda.
Detaljna analiza svih prihoda, kao i evidencija svih troškova, a koji su neophodni za dobro upravljanje finansijama poznata je kao budžet. On predstavlja spisak svih prihoda i rashoda tokom određenog perioda, i najčešće se pravi na mesečnom nivou zato što većina ljudi ima redovne mesečne prihode.
Najosnovniji razlog zbog kojeg se budžet pravi jeste to što je troškova i rashoda mnogo i na svakom koraku, a prihodi to ne mogu uvek da isprate. Većina mora da se nauči da se snalazi u svetu u kojem novčanice ne rastu na grani kako ne bismo bili u stalnoj finansijskoj krizi. Naravno da novac nije ceo naš svet, ali nam on ipak obezbeđuje stvari od kojih zavisimo. Borba nad upravljanjem novcem vodi se na dva fronta: jedan su troškovi u domaćinstvu, a drugi – „moje želje i potrebe”.
Iako se obradujemo novčanici iz veš mašine ili onoj iz džepa starih farmerki, finansijski nam to ne pomaže dugoročno.
Na duge staze za finansijsku spokojnost bitna je štednja.
Naime, odvajanje dela novca koji zaradimo radi ostvarenja nekih budućih ciljeva, manjih ili većih, može dugoročno da pomogne situaciji u novčaniku, čak i pri kraju meseca.
Bankari Erste banke kažu da štednja nije škrtarenje. Ona ne podrazumeva da se svakog dana odreknete sitnih zadovoljstava koje život znače, ali podrazumeva da planirate troškove i budete spremni na nepredviđene stvari. Zato razmislite o tome gde možete potrošiti manje novca i razmislite o tome gde možete zaraditi više novca.
– Kako to nije uvek moguće, najbolje je da odluku o iznosu donesemo nakon analize svih prihoda i troškova. Za štednju važe pravila slična onim za dijetu, s tim što štednja nije tako rigorozna i strašna. Važna je istrajnost, ali isto tako i da ne odustanemo ako mislimo da ćemo uštedeti tek simboličnu sumu. Pored toga, ne moramo započeti u ponedeljak, možemo i odmah ako imamo cilj i plan – kažu u Erste banci.
Za uspešnu štednju važno je jasno odrediti za šta se štedi. Kada znate za šta štedite, odnosno koliko novca vam treba, odredite i vremenski period u kome treba da se realizuje cilj. Odredite mesečne iznose koje morate odvajati za štednju da biste dostigli planirani iznos u predviđenom roku.
– Većina nas želi da uštedi, ali često ne umemo da odredimo koliko novca bi trebalo da stavimo sa strane svakog meseca. Nije zahvalno licitirati sa ciframa jer naše navike, potrebe i primanja mogu drastično da se razlikuju. Preporuka svetskih ekonomista je da na mesečnom nivou sačuvamo desetinu mesečne zarade.
Nažalost, većina ljudi misli da nije u prilici da štedi. Razloga je mnogo: nemaju dovoljno velike prihode, imaju druge prioritete ili jednostavno nemaju dovoljno volje da se posvete ovoj temi. Nije tako lako uhvatiti se u koštac sa svojim finansijama i štednju postaviti kao jedan od prioriteta. Pri odluci da smanjite prekomerno trošenje, važno je da na to ne gledate kao na odricanje, jer je to, zapravo, ulaganje.
– Nemojte štednji dati najniži prioritet, odnosno štedeti ono što pretekne, jer će retko nešto preteći. Kada odredite iznos koji ćete mesečno štedeti, odvojite ga na stranu sa ostalim obavezama, a onda raspolažite ostatkom sredstava. Držite se pravila „plati prvo sebi”. Postavili ste cilj štednje, odredili iznos koji vam je mesečno potreban i sada je ostalo samo da se pridržavate plana. Ključno je da budete disciplinovani i kreativni u iznalaženju načina da novac ne potrošite.
(Jovana Rabrenović, „Politika“)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com