1) Živite što je jednostavnije moguće
‘Jednostavan život’ različitim ljudima znači različite stvari. Međutim, za mnoge od nas, ‘jednostavan život’ stvara sliku oskudice – eliminaciju stvari koje volimo. Prava istina je da možete da zadržite većinu stvari koje volite, pritom štedeći na drugim aspektima života.
Na primer, možda volite finu hranu, ali nije vam stalo do odeće. U tom slučaju možete se oblačiti u radnjama sa jeftinijom ili polovnom odećom, dok trošite više na hranu. To međutim ne znači da na hranu smete da trošite više nego što biste trebali – s tim da uz to morate da smanjite troškove u drugim područjima da bi ovaj metod funkcionisao.
Ljudi koji uspeju da uštede puno novca rade upravo to: Oni smanje troškove na stvari do kojih im nije stalo, pa taj novac koji bi inače potrošili pretvore u ušteđevinu. Mogli biste da se iznenadite kada biste saznali koliko novca trošite na stvari do kojih vam nije stalo.
2) Zapamtite da se i mali iznosi računaju
Ako imate svega nekoliko stotina dinara nedeljno koje možete da uštedite, možda će vam se činiti lakše da potrošite taj novac na kafu nego da stavite sa strane. Ipak razmišljate dugoročno, za nekoliko godina možete doći do pristojne svote. Da li je to dosta za penzionerske dane? Nije, međutim nije ni malo novca. Zamislite se kako dajete svom detetu ili unuku taj novac za rođendan ili kako ih koristite za kupovinu nečega što vam je bila davnašnja želja.
Ljudi koji su puno uštedeli, shvatili su da svaki mali iznos pomaže.
3) Isplanirajte trošenje i štednju
Ako od budžeta želite da pobegnete, niste jedini. Vlada mišljenje da su budžeti nešto što ograničava i demorališe. Pokušajte da budžet shvatite kao alat za slobodu. Ako ga se držite, znaćete tačno koliko možete da potrošite, pridržavajući se svojih dugoročnih ciljeva štednje.
Ljudi koji uspeju da uštede puno novca, znaju gde taj novac ide. Oni znaju kakve su im finansijske obaveze i upravo zbog toga mogu da tvrde da imaju za šta da štede. Uz to, ti ljudi žive i bez finansijskog straha jer znaju da imaju dovoljno novca za sve stvari koje su im važne.
4) Shvatite kako vaš mozak funkcioniše
Da biste uštedeli novac, morate potisnuti želju da ga potrošite na stvari za koje nije namenjen. Kako biste to učinili, morate razumeti kako vaš mozak funkcioniše. Ponekad, kada je vaš cilj daleko od ostvarenja, mozak vas laže kako biste pomislili da je ono što se događa sada važnije od onoga što će se dogoditi u nekoj neodređenoj ili dalekoj budućnosti.
Ljudi sa velikim ušteđevinama slušaju razum i proučavaju brojke pre donošenja odluka koje se tiču novca. Zbog svega toga je nužno da upoznate sve načine na koje vas mozak pokušava da vas zavarava. Ako ste na primer, odrasli u neimaštini, bićete osetljivi na svaki osećaj potrebe ili nedostatka, pa ćete najverojatnije potrošiti više nego što je potrebno kako biste ‘nadoknadili’ to što pre niste imali. Čim taj deo svoje ličnosti prepoznate, vaši izbori će postati bolji, pa nećete toliko slušati svoj instinkt, već ćete donositi pametne finansijske odluke.
5) Investirajte novac i zaradite
Ulaganje novca koji štedite sledeći je i logični korak, ukoliko želite ušteđevinu kroz vreme da povećate bez povećavanja sopstvenih davanja. Jedan od oblika je ulaganje na tržištu kapitala samostalno ili kroz investicijske fondove. Kao i kod konvencionalne štednje, investiranje ima određene smernice koje biste trebali da sledite, kako biste za uloženo dobili najveći povrat.
Prvo i najvažnije pravilo je da ulažete, a shodno tome i štedite, samo novac bez kog možete da preživite duži period vremena, jer ćete tako moći lakše da donosite dugoročne odluke. Drugo, ulažite na ‘rasprodaje’. Kao i kod kupovanja odeće, obuće ili hrane, najmudrije je kupovati kada je proizvod niži nego što mu je prvobitna cena. Zapamtite, kao i štednja, ulaganje je igra na duge staze, a ishitrene odluke na bazi emocija, najčešće straha, nikada nisu najbolje, prenose mediji.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com