Sjedinjene Države bi, ako je suditi prema najavama iz Bele kuće, ubrzo mogle da uvedu nove sankcije Rusiji zbog, kako kažu, podrške sirijskom predsedniku Bašaru al Asadu, što bi iznova moglo da poljulja stanje ruske privrede.
Međutim, i zvanična Moskva najavljuje kontrasankcije prema Vašingtonu, pa tako ruski zakonodavci pripremaju listu američkih proizvoda čiji bi uvoz mogao da bude zabranjen, a među kojima se pominju poljoprivredni i prehrambeni proizvodi, alkohol i cigarete, farmaceutski proizvodi, tehnološka oprema i softver.
Takođe je najavljena mera kojom bi se ograničio ruski izvoz proizvoda i opreme izrađene od metala retke zemlje, što bi moglo da podrazumeva i zabranu isporuka titanijuma vodećem američkom izvozniku – Boingu.
Analitičari su saglasni u proceni da će američke sankcije pogoditi rusku privredu, koja se još oporavlja od prethodnih kaznenih ekonomskih mera Zapada uvedenih posle pripajanja Krima Ruskoj Federaciji 2014. godine, ali uz izvesne razlike.
Dok neki investitori, pozivajući se na rastuće cene nafte, promovišu kupovinu aktiva najvećeg svetskog proizvođača energenata, drugi upozoravaju da pogoršanje odnosa između Rusije i Zapada stvara prekomernu neizvesnost u pogledu dometa američkih sankcija, primećuju svetski mediji.
„Ruska finansijska tržišta će ostati ekstremno nervozna i volatilna – sa kratkoročnim fokusom na obim i retoriku novih američkih sankcija“, ocenjuju analitičari iz ruskog ogranka Sosijete Ženeral banke.
Britanska agencija Rojters, u svom komentaru, ocenjuje da je dobra vest što je ruska ekonomija sada u boljem stanju nego 2014. godine, kada je poslednji put bila podvrgnuta udaru sankcija.
Inflacija je niska, državni dug je ispod 20 odsto BDP-a, a više cene nafte, u kombinaciji sa opreznom budžetskom politikom, doprinele su tome da se devizne rezerve Rusije uvećaju za 14,5 milijardi dolara prošle godine.
Loša vest je, međutim, ta što će nove sankcije otežati ruskim kompanijama da se zadužuju ili čak trguju sa pojedincima iz SAD, što će verovatno prouzrokovati rast odliva kapitala.
Rusija bi se, međutim, mogla poslužiti jednim starim manevrom, u sklopu kojeg bi sopstvene banke iskoristila kao „pojas za spasavanje“, ocenjuje britanska agencija.
Naime, ruski ministar finansija Anton Siluanov je 11. aprila izjavio da bi domaća Promsvjazbanka mogla dodeliti hitna sredstva Rusalu, čije su akcije nokautirane otkako je Vašington 6. aprila objavio „crnu listu“ n akojoj se nalazi sedam ruskih tajkuna i 12 kompanija.
Istovremeno, guvener centralne banke Rusije Elvira Nabiulina poručuje da će ruska ekonomija osetiti posledice sankcija koje su SAD uvele protiv ruskih zvaničnika i biznismena, jer Rusija ima otvorenu ekonomiju sa velikom izloženosću globalnim tržištima.
Ipak, dodala je da će ruska centralna banka biti u stanju, ako bude bilo potrebe, da ublaži efekte sankcija po inflaciju.
Američka bonitetna agencija Fič procenjuje da će sankcije imati ozbiljan uticaj po ruske kompanije na „crnoj listi“ i da će ograničiti potencijalni ekonomski rast Rusije.
„Sankcije će verovatno imati značajan uticaj na određene kompanije, jer neće biti u mogućnosti da obavljaju transakcije u američkim dolarima – standardnoj valuti koja se koristi u trgovanju robom i glavnoj valuti u transakcijama u međunarodnoj trgovini“, saopštio je Fič.
Sankcije su, kako navode svetski mediji, uzrokovale nervozu u ruskoj ekonomiji i na finansijskim tržištima, izazvavši rasprodaju akcija kompanija pod sankcijama – Rusala, En +Grupe, GAZ grupe i Polyus-a, i obarajući vrednost rublje.
Američko Ministarstvo finansija je 6. aprila stavilo na „cru listu“ sedam ruskih oligarha i 12 kompanija koje su u njihovom vlasništvu ili pod njihovom kontrolom, navodeći da oni profitiraju od uključenosti ruske države u „destruktivne aktivnosti“ širom sveta.
Sedam oligarha je, od uvođenja sankcija, pretrpelo gubitak od čak 16 milijardi dolara, izvestili su mediji.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com