Oko 100.000 ljudi protestvovalo je juče u Beču zbog novog radnog vremena koje austrijska vlada namerava da omogući, a moglo bi dnevno da iznosi i 12 sati, upola manje od švedskog pilot projekta smanjenja radnog vremena koji je imao i dobre i loše strane, dok u Srbiji Zakon o radu omogućava smanjenje radnih sati na ne manje od 36 sati nedeljno kroz kolektivne ugovore.
Austrijska vlada namerava da omogući radno vreme od 12 sati, ali ističe da se zadržava zakonsko osmočasovno radno vreme, odnosno radna nedelja od 40 sati, ali da preduzeća treba da dobiju mogućnost da od zaposlenih, ako na to dobrovoljno pristanu, u slučaju potrebe, zatraže da rade i 12 sati, uz nadoknadu kroz slobodan dan ili novac.
U Švedskoj su 2002. autosaloni kompanije „Tojote“ u Geteborgu prešli na šestočasovno radno vreme, a „Si-En-En“ je pisao da je došlo do povećanja profita i većeg zadovoljstva zaposlenih, nakon čega su ovaj primer sledile pojedine firme poput „Ejdžent marketinga“ u Liverpulu i računovodstvene firme „Brajt horajzon klaud“ u Dorsetu.
U februaru 2015. u staračkom domu „Svartedalen“ u Geteborgu 68 medicinskih sestara podvrgnuto je 22-mesečnom probnom projektu rada po šest sati dnevno koji su nadgledali istraživači konsultantske kompanije „Pakta gajdlajn“, koja obavlja poslove za javni sektor u Švedskoj. Zabeleženo je da je nakon prvih 18 meseci projekta 77 odsto sestara bilo dobrog zdravlja, u poređenju sa 49 odsto u kontrolnoj grupi u staračkom domu gde si zaposleni radili 38 sati nedeljno, gde je takođe bilo tri puta više bolovanja od doma koji je učestvovao u projektu.
S druge strane, mediji poput „Blumberga“ javili su da su troškovi ovog projekta bili veći od dobrobiti koju su doneli, a u samoj Švedskoj jedina parlamentarna stranka koja je bila za smanjenje broja radnih sati bila Partija levice koja je na poslednjim izborima 2014. imala manje od šest odsto podrške birača.
Pokret obnove Kraljevine Srbije (POKS) objavio je danas da smatra da u Srbiji radno vreme treba da se skrati sa osam na šest sati, po uzoru na Švedsku i najavio da će takav predlog izmena Zakona o radu uputiti Skupštini Srbije.
Prema podacima iz najnovijeg izveštaja Međunarodne organizacije rada iz ove godine, zakonodavstvo u nekim zemljama omogućava smanjenje radnih sati srazmerno štetnim efektima rada na zdravlje i radne sposobnosti. Ovo je slučaj, na primer, u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Srbiji.
Vlada Srbije upućuje na Zakon o radu koji omogućava smanjenje radnih sati na ne manje od 36 sati nedeljno kroz kolektivne ugovore, kao i na kolektivne ugovore za određene kategorije radnika koji obezbeđuju smanjeno radno vreme između 35 i 38 sati nedeljno.
U Srbiji se u proseku radi 41 sat nedeljno. Duže od nas u okruženju rade Crnogorci i Makedonci, a manje se radi u Mađarskoj, Albaniji, Hrvatskoj i Rumuniji.
Pored toga, u Srbiji čak 8,6 zaposlenih radi duže od 48 sati u nedelji, dok su odmah iza zaposleni u Crnoj Gori sa 8,4 odsto. U ostalim susednim zemljama ovaj parametar je znatno manji – susedna Bugarska je pri dnu liste, gde gotovo niko ne radi duže od 48 sati, tačnije 0,8 odsto radnika, dok je u Mađarskoj takvih 4,1 odsto, Makedoniji 3,8, Hrvatskoj 4,4 odsto.
Prema podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) iz 2014, Meksikanci rade najviše sa 2. 250 radnih sati godišnje. Nemci, sa druge strane, na poslu provedu 1.370 radnih sati.
Posle Meksikanaca najviše rade zaposleni u Kostariki (2.230 radna sata), Južnoj Koreji (2.110), Čileu (1.990) i Rusiji (1.980). Među zemlje u kojima se radi mnogo spadaju i Poljska, Island, Portugal i Izrael.
Osetno manje radnih časova godišnje imaju, osim Nemaca, Holanđani, Danci, Francuzi i Belgijanci. U „zlatnoj sredini“ po broju radnih časova na godišnjem nivou su SAD, Italija i Irska.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com