Hrana, odeća i gorivo na benzinskim pumpama najčešća su roba koju građani Srbije plaćaju „plastičnim novcem“. Iako spadamo u zemlje u kojima keš još uvek ima prednost u odnosu na debitne ili kreditne kartice, stanovnici naše zemlje izrazili su želju da bi elektronski plaćali, kada bi bilo moguće, na pijacama, kioscima i trafikama, na državnim i opštinskim šalterima i u taksi vozilima, samo su neki od rezultata istraživanja Master indeks Srbija, sprovedenog na uzorku od 1.000 građana.
Istraživanje je pokazalo da vlasnici plastičnog novca u proseku osam puta mesečno izvrše transakciju karticom. Ovaj vid plaćanja još uvek nije omasovljen, što potvrđuje i podatak da se 85 procenata maloprodajnih transakcija obavi putem gotovine, ali i da 60 procenata ispitanika koristi samo nekoliko puta nedeljno svoju karticu.
Plastični novac se poteže u najvećem procentu kada se kupuje hrana – 64 procenata. Potom, od svih elektronskih transakcija 31 procenat se odnosi na kupovinu tehnike, 28 procenata na nabavku odeće i 20 procenata na plaćanje goriva na pumpama.
Blizu četvrtine učesnika istraživanja, njih 24 procenta, reklo je da bi voleli da plaćaju karticom na pijaci, 17 procenata na kioscima, 15 procenata u državnim ustanovama, a 13 procenata je odgovorilo da bi želeli da plaćaju u malim lokalnim prodavnicama, ali u njima nema POS terminala. Najmanji broj učesnika istraživanja, njih 11 procenata, kao odgovor su naveli taksi vozila, a svaki deseti je izrazio želju da bi karticom voleo da plaća usluge telekomunikacionih kompanija.
Prema poređenju sa stanovnicima drugih zemalja Evrope u kojima se takođe radilo istraživanje finansijskih navika i potreba aktivnih korisnika kartica, Srbija se nalazi na 29. mestu među 31 zemljom po broju kartica po stanovniku (manje od jedne u poređenju sa četiri koliko kartica, u proseku, poseduje stanovnik Norveške).
Takođe, na 29. mestu smo po broju dostupnih POS terminala (manje od 10, dok je u Finskoj istih uređaja po stanovniku blizu 40).
Ipak, uočeno je da trend sve češćeg bezgotovinskog plaćanja ne zaobilazi našu zemlju. Na promene u navikama ukazuje podatak da sve manje građana koristi bankomat. U odnosu na 2015. kada je procenat korišćenja kartica na bankomatima bio 59 procenata, u prvoj polovini ove godine smanjen je na 37 procenata.
Takođe, povećan je i procenat ispitanika koji su se odlučili za debitnu karticu (74 procenta), što je za 14,4 procenata više u odnosu na prethodnu godinu. Master indeks Srbija sproveden je u svim regionima Srbije i obuhvatio je 1.000 punoletnih građana.
(A. C, Politika)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com