Istorijski globalni sporazum o borbi protiv klimatskih promena, usvojen u Parizu prošle godine, otvorio je mogućnosti za ulaganja u pametne projekte u toj oblasti na tržištima u usponu u vrednosti od 23.000 milijardi dolara do 2030. godine, prema studiji Međunarodne finansijske korporacije (IFC).
Rusija, Srbija, Turska i Ukrajina su u istočnoj Evropi najveća tržišta za ulaganja u „pametne“ projekte, koji treba da doprinesu borbi sa klimatskim promenama, navodi se u studiji IFC, i precizira da u tim zemljama postoji zajednički investicioni potencijal od 665 milijardi dolara, uglavnom u oblasti energetske efikasnosti i zelene gradnje.
Kako ističe ova članica Svetske banke, najveći potencijal na svetu za takva ulaganja je u istočnoj Aziji i Pacifiku, gde Kina, Indonezija, Filipini i Vijetnam, imaju potencijal za klimatski-pametna ulaganja od 16.000 milijardi dolara.
Latinska Amerika i Karibi nude druge najveće mogućnosti, naročito u sektoru održivog transporta, pri čemu potencijal za ulaganja u Argentini, Brazilu, Kolumbiji i Meksiku, iznosi oko 2.600 milijardi dolara.
Prilike za ulaganja u južnoj Aziji su najveće u infrastrukturi otpornoj na klimatske usloge, pri čemu u Indiji i Bangladešu postoje mogućnosti za ulaganja u vrednosti od 2.500 milijardi dolara.
U subsaharskoj Africi, postoje mogućnosti za ulaganja u vrednosti od 783 miliona dolara, dok je na Bliskom istoku i u severnoj Africi ukupan potencijal za klimatska ulaganja procenjen na 265 milijardi dolara.
U studiji, koja se bazira na nacionalnim obavezama vezano za klimatske promene i osnovnim politikama u 21 zemlji u razvoju, identifikovani su sektori u kojima je najveći potencijal za ulaganja.
U izveštaju se, takođe, navodi da će akcije vlada biti od ključnog značaja kako bi se „otključao“ pun potencijal mogućih ulaganja.
Otkako je u decembru prošle godine usvojen klimatski sporazum u Parizu, ukupno 189 zemalja je otada dostavilo nacionalne planove koji imaju za cilj agresivan rast u klimatskim rešenjima.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com