U radnjama bi uskoro mogle da se nađu mesne prerađevine sa oznakom „srpski kvalitet” koja bi morala da garantuje da su takvi proizvodi napravljeni isključivo od domaće sirovine. Isti žig predviđen je i za druge kategorije hrane – mleko i mlečne proizvode, voće, povrće, žitarice, uljarice, grožđe, med…
Vlada Srbije usvojila je pre nekoliko dana Uredbu Ministarstva poljoprivrede po kojoj će trgovci moći da postave u trgovinama posebne rafove s oznakom „srpski kvalitet”. Nacionalnu oznaku višeg kvaliteta moći će da imaju samo oni proizvodi za koje proizvođač može da dokaže da osnovna sirovine potiče iz Srbije, ali i koji su po pitanju kvaliteta iznad konkurencije.
Kao i kod svakog „označavanja” postavlja se pitanje objektivnosti kao i da li ćemo moći da budemo sigurni da takva hrana zavređuje posebno mesto u marketima, a verovatno i više cene u odnosu na konkurenciju?
U obrazloženju Uredbe navodi se da će zahteve za mogućnost korišćenja žiga proizvođači hrane podnositi Ministarstvu poljoprivrede. Ministarstvo će oformiti komisiju za stručnu procenu posebnih svojstava poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda i izdavati rešenja o pravu korišćenja te oznake. Oni će, po najavama, biti upisani u poseban registar odakle mogu da budu i izbrisani ako se utvrdi da proizvod koji je označen žigom „srpski kvalitet” prestane da ispunjava uslove u skladu sa ovom uredbom.
– Proizvođači će morati da dostave specifikaciju proizvoda, podatke o poreklu i kvalitetu osnovne sirovine od koje je proizveden i opis tri posebna svojstva u odnosu na propisane zahteve kvaliteta za svaku vrstu proizvoda – navodi se u tekstu Uredbe.
Spisak sa prvim korisnicima ove oznake biće objavljen na sajtu Ministarstva poljoprivrede, a već sada su počela nagađanja ko bi prvi iz sektora mesne industrije mogao da se pohvali ovim žigom iako je poznato da se proizvođači mesnih prerađevina u velikoj meri oslanjaju na uvozne sirovine.
Od 2014. godine u Srbiji se sprovodi projekat „Unapređenje bezbednosti i kvaliteta proizvoda u sektoru prerade mesa“, koje finansiraju Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) i FAO. U okviru tog projekta radi se i na razvoju nacionalne šeme kvaliteta, koja bi se u početku odnosila na proizvode od mesa, a kasnije postala primenljiva i na ostale proizvode.
Prema ranijim informacijama, ovim povodom već je bilo dijaloga sa predstavnicima nekoliko mesnih industrija – „Karneksom”, „Juhorom”, Industrijom mesa Bačka Topola, „Zlatiborcem” i proizvođačem pod nazivom „Suvat”.
– Neke od članica EU razvile su sopstvene, nacionalne šeme kvaliteta za poljoprivredne i prehrambene proizvode. Jedna od najprepoznatljivijih je oznaka kvaliteta Label Rouge iz Francuske. Deo tog iskustva želimo da prenesemo u Srbiju – rekli su nam u Ministarstvu poljoprivrede.
Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije kaže da je ova vrsta označavanja prihvatljiva ali da se moraju postaviti jasni kriterijumi i pravila igre, kako se projekat ne bi sveo na populizam.
– Mislim da država ne treba da stoji iza označavanja hrane. Da, ali kroz finansijsku podršku ali ne da bude direktno uključena. Potrošačka udruženja morala bi da budu uključena u takve projekte kako bi se obezbedila nepristrastnos kroz uporednu kontrolu kvaliteta tih proizvoda – smatra Papović.
(Ivana Albunović, Politika)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com