Sami pali, sami se ubili. Sa bitkoinom je kao i sa svim berzanskim poslovima. Njegov pad i rast će ići ciklično, ali kako, predvidivosti nema.
Posle gotovo nestvarnog uzleta bitkoina u decembru, kada je „izašao“ na 20.000 dolara, samo mesec dana kasnije došlo je do njegovog sunovrata na duplo manju vrednost. Prvog dana februara jedan bitkoin vredeo je 9.146 dolara. Tokom januara ta kriptovaluta je zabeležila najgori mesečni rezultat od januara 2015. godine.
Šta utiče na takva kretanja vrednosti bitkoina, kriptovalute koja je najviše u opticaju, da li pored njegovog rudarenja i neka druga dešavanja na drugim tržištima na to imaju uticaja i koliko se „kurs“ bitkoina može smatrati predvidim?
Sagovornik Sputnjika, dobar poznavalac novih tehnologija i posebno kriptovaluta Marko Nikolić na startu ukazuje na to da svako ko je ušao u taj posao mora da računa na rizik, jer tu niko ništa ne garantuje.
„To su bukvalno berzanski poslovi gde vi u odnosu na ono koliko pratite i koliko imate dobru informaciju, uložite u nešto ili ne uložite i zato, naravno, snosite potpunu odgovornost“, objašnjava Nikolić.
To je, dodaje on, sistem klasične ponude i tražnje, pri čemu najmanji investitori, koji ulažu manje svote, najviše ispaštaju. Ljudi koji su se time bavili od kako je bitkoin „zaživeo“ mogu da izvuku velike svote novca i samim tim da utiču na tržište. Nikolić napominje da tolike oscilacije u vrednosti kriptovalute, kada one na dnevnom nivou mogu iznositi i hiljadu-dve dolara, pokazuju krajnju nestabilnost bitkoina, što je, kako ističe, i generalna odlika kriptovaluta.
„Ali to je rizik na koji su ljudi koji ulažu u to očigledno spremni, jer se i dalje tu vrte ogromni novci. Prethodnog meseca je zabeležen veliki pad, što je i logično nakon velikog rasta koji je bio u decembru 2017. godine. Neki procenjuju da je baš sada dobro ponovo ulagati, jer smatraju da je bitkoin toliko pao da će morati da se podigne u nekom momentu“, kaže sagovornik Sputnjika.
Na pitanje da li će konstantna nestabilnost trajno pratiti kriptovalute, ili je to posledica toga što je to tržište u suštini još u začetku, Nikolić smatra da i u tome treba tražiti uzroke nestabilnosti.
„Trenutno, ovakav sistem kriptovaluta kakav postoji, gde se trguje na privatnim berzama, a ne na zvaničnim svetskim berzama, karakteriše to da vi sa određenim osobama trgujete i to tržište se baš ne može najlakše ni pratiti. Ta nestabilnost možda i jeste posledica toga što se ljudi tek navikavaju, što je marketing naravno odradio tu priču da se o bitkoinu i kriptovalutama toliko čuje da se maltene svako raspitao za to, možda i uložio nešto, pa je došlo do velikog skoka vrednosti“, ističe ovaj stručnjak.
On, međutim, dodaje da je pitanje koliko će ljudi imati poverenja u tu kriptovalutu u narednom periodu.
„U ovih prvih deset godina ljudi se verovatno navikavaju na te nove tehnologije, probaju, i pitanje je da li će to poverenje uvek postojati, a onda ćemo videti i kako će se kretati cena bitkoina. Možda će se on u nekom trenutku i stabilizovati i dok još ima onih koji su prvi prihvatili tu tehnologiju, dok još ima zanosa kriptovalutama. Mi smo još u prvoj deceniji njihovog korišćenja, verovatno će i dalje biti ovakvih skokova i padova cene tako da to i dalje možemo očekivati“, predviđa Nikolić.
Na pitanje da li među domaćim poznavaocima kriptovaluta postoji neka predstava kakva je situacija na malom srpskom tržištu kriptovaluta i u kojoj meri ono prati sve to što se dešava u svetu, on kaže da se ljudi kod nas za to definitivno interesuju.
„Što se tiče samih podataka koliko se u Srbiji vrti kriptovaluta i koliko je ljudi poseduju, njima se ne može ući u trag. Ali, svakako, to su mali iznosi u odnosu na ono koliko se u svetu trguje. Primenjivost je, zapravo, najveći problem u Srbiji, jer je ona trenutno na minimalnom nivou da bi vi kriptovalutu mogli da trošite“, ističe sagovornik Sputnjika.
Generalno, kod kriptovaluta je, napominje on, najveći problem što mali broj ljudi kontroliše veliki deo tržišta. Uprkos toj proklamovanoj demokratizaciji da svi mogu tome da pristupe i budu vlasnici i da će cena biti relativno stabilna, kada mali broj ljudi kontroliše veći deo tržišta, onda oni definitivno mogu da manipulišu sa tim, kaže Nikolić.
On zaključuje da će pad i rast bitkoina ići ciklično dok se verovatno u nekom momentu ne stabilizuje, ali to se još ne može očekivati jer je to tržište vrlo varijabilno.
Dakle, nema neke predvidljivosti u narednim koracima?
„Apsolutno nema. Možda se sada može predvideti eventualno povećanje, jer je pad ipak bio značajan, pa će doći do stimulacije tog povećanja, što je u domenu većih i krupnijih investitora“, kaže Nikolić za Sputnjik.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com