Ekonomski terorizam nije nova disciplina, ali se sada ubrzanim metodama sprovodi u svetu, u čemu su SAD predvodnik, rizikujući da im se to vrati kao bumerang.
Da li se ratovanje za SAD pokazalo kao skupo, a nedovoljno delotvorno sredstvo, pa se Vašington priklonio ekonomskom terorizmu kao načinu za uklanjanje režima koji mu nisu po volji.
Samo što su Sirija i Iran saopštili da SAD vode „ekonomski terorizam“ protiv zemalja koje imaju različita mišljenja, oglasile su se i EU i Kanada, predočivši da će zaštititi svoje kompanije koje posluju na Kubi, zbog čega će se naći na udaru SAD.
Nisu SAD prvi put prozvane za ekonomski terorizam. Pre dve nedelje, spasilačke operacije u područjima pogođenim poplavama u Iranu, koje su odnele ljudske živote, bile su ometene upravo zbog američkih sankcija, ukazao je šef diplomatije Mohamad Zarif, ocenivši da je u Iranu na delu ne ekonomski rat, nego ekonomski terorizam.
I predsednik Irana Hasan Rohani je krajem prošle godine američke sankcije okarakterisao kao ekonomski terorizam, koji „ima za cilj da stvori paniku u jednoj zemlji i zaplaši druge, kako ne bi intervenisale u zemlji pod sankcijama“.
Venecuela, čijeg je predsednika Nikolasa Madura Vašington od početka pokušavao da obori sa vlasti kao i njegovog prethodnika Uga Čaveza, na kraju se našla pod velikim ekonomskim pritiskom SAD.
To su najsvežiji primeri, a sagovornici Sputnjika na temu ekonomskog terorizma nisu propustili da ukažu i na sankcije Srbiji tokom devedesetih, one pod kojima je još Rusija, ali i razloge obaranja režima Moamera Gadafija u Libiji.
„Ekonomski terorizam nije nova disciplina, ali se sada ubrzanim metodama i akcijama sprovodi u svetu, a SAD je predvodnik u tome“, kaže ekonomista Borislav Borović. On smatra da ekonomski terorizam, kao i onaj u najširem smislu, predstavlja sistematsku upotrebu nasilja radi zastrašivanja protivnika i slamanja njegovog otpora.
Na opasnost ekonomskog terorizma još polovinom 2015. godine upozorio je bivši saradnik Stejt departmenta Rodni Martin povodom situacije u Ukrajini. On je konstatovao da su Ukrajinci sa marionetskom vladom Zapada, kod koga su se već prezadužili, postali pioni u šahovskoj geopolitičkoj igri koja se za njih ne može završiti dobro. Martin je zato naglasio da je svetu potrebno da bude zaustavljen „ekonomski terorizam koji Zapad koristi radi dostizanja svojih ekonomskih i vojnih ciljeva“.
Po oceni Borovića, svaka vojna intervencija se može smatrati i ekonomskim terorizmom, jer su u suštini ratovi način za ostvarenje ekonomskih interesa. On podseća da su još od Iranske revolucije 1979. godine SAD, koristeći svoju ekonomsku nadmoć i uticaj na saveznike, neprestano pokušavale da podriju ekonomski razvoj Irana.
„Osim sankcija koje praktično traju od kraja sedamdesetih, prema Iranu se sprovode i mere koje se mogu svrstati u klasičan vid ekonomskog terorizma. Na primer, SAD su izvršile pritisak na međunarodni sistem plaćanja SFIFT da isključi iz sistema iranske banke, čime im je onemogućila međunarodna plaćanja sa ostatkom sveta“, objašnjava sagovornik Sputnjika.
On podseća da je u Siriji pokušaj obaranja legalnog režima imao takođe svoju ekonomsku pozadinu i pretvorio se u ekonomski terorizam.
„Jula 2012. Sirija, Iran i Irak potpisali su istorijski sporazum o gasovodu koji je trebalo da se prostire od gasnog polja Južni Pars u Persijskom zalivu, do Damaska u Siriji, preko iračke teritorije, a kasnije do libanske luke na Mediteranu, odakle bi se isporučivao na evropska tržišta. Međutim, problem je bio što se u konkurentskom Kataru nalazi centar glavne komande Pentagona, glavni štab Centrale vazdušnih snaga SAD i Ekspediciona vazdušna jedinica britanskog Ratnog vazduhoplovstva“, objašnjava ovaj ekonomista.
Nameru Katara da uništi sirijsko-iransko-iračku saradnju dodatno je osnažilo otkriće gasa u Siriji u blizini granice sa Libanom, blizu ruske pomorske baze u Tartusu, u avgusta 2011. godine. Glavni ideolog ove geopolitičke igre su, kako napominje, bile SAD, čiji svaki ekonomski teror počinje sankcijama.
„I Venecuela se proteklih godina našla na udaru SAD, a eskalacija se dogodila poslednjih meseci, kada su po nalogu administracije SAD banke blokirale devizne rezerve i račune naftnih kompanija, čime su bez ikakvog uporišta u međunarodnom pravu uzurpirale sredstva jedne suverene države, dajući ih čak na raspolaganje jednom opozicionom predstavniku. Kako to nazvati drugačije nego ekonomskim terorizmom par ekselans“, istakao je Borović.
On kaže da je Venecuela i primer kako se protiv jedne zemlje vodi špekulativni valutni rat.
„Početno oruđe u toj operaciji su imali proamerički mediji, koji su dezinformacijama širili paniku na tržištima novca i akcija. Zatim slede „ugledne finansijske institucije“, koje su preko fingiranih i izmišljenih predviđanja podsticale nestabilnost na tržištu objavljivanjem lažnih i katastrofičnih procena, o padu rejtinga Venecuele na primer, čime su uzdrmale finansijski sistem ove zemlje. Prirodno, tada dolazi do povlačenja deviza iz te zemlje, raste inflacija, pada privredna aktivnost i dolazi do velikog otpuštanja radnika“, ukazuje na uigran scenario analitičar Foruma nezavisnih ekonomista.
On je podsetio da su meta špekulativnog valutnog rata, ako je to neophodno, čak i zemlje saveznice, što je na svojoj koži osetila Velika Britanija 1992. godine, kada joj se dogodila „crna sreda“. Kako bi oslabili precenjenu funtu u odnosu na dolar i evropske valute, nekoliko investitora na čelu sa Džordžom Sorošem su u jednom danu na londonskoj berzi otvorili 10 milijardi dolara takozvanih šort pozicija u funtama, koje su menjali za nemačku marku ili francuski franak. Funta je oborena, špekulanti zaradili više milijardi dolara koliko je Britanija izgubila, a zadatak disciplinovanja funte je uspeo.
Na pitanje u kojoj meri je ekonomski terorizam dao rezultate, on ukazuje na različita iskustva.
„Ako mislimo na obaranje režima, nije to bilo svugde uspešno, alu su oštetili te zemlje gde pada standard, raste nezadovoljstvo naroda. Gde god je slabiji režim i povodljiviji narod, tu mogu da uspeju. Proteklih godina Latinska Amerika je doživela potpunu transformaciju upravo posredstvom ekonomskog terorizma i intervencija. Promenjeno su desetine režima. Gotovo svi“, napominje sagovornik Sputnjika.
Sirija je, kaže, klasičan primer gde je uprkos teškom ratnom stanju, gde je pomoć Rusije praktično bila u razbijanju terorizma ISIL-a, uspela da se održi, iako je to bilo teško. Nisu uspeli ni u Iranu. U Venecueli je još sve otvoreno, videćemo, kaže Borović, ali i ukazuje da su Iran i najnoviji slučaj sa kompanijama na Kubi primer da Evropska unija više ne želi slepo da sledi SAD u svim akcijama.
„Mislim da se taj blok oko SAD sada kruni“, ističe Borović, ocenivši da će ekonomski terorizam imati i bumerang efekat.
To je i mišljenje analitičara Branka Pavlovića, koji ukazuje da Amerika nije više jedini odlučujući faktor u ekonomskim odnosima. Zato sada progoni sve druge koji sarađuju sa državama koje su pod njihovim sankcijama i to je, kako kaže, primer ekonomskog terorizma.
„Može Amerika da kaže da neće sarađivati sa bilo kojom državom, ali ne može da progoni one koje ne interesuje takav stav Amerike. I sada se taj otpor gomila i na jedan dramatičan način će se ubrzati slom Amerike kao supersile, nadmoćne u odnosu na druge. Ona će postati samo jedna od velikih sila, ravnopravna sa drugima i time ona sama sebi kopa svoju propast“, smatra on.
SAD zapravo rade u korist svoje štete, tvrdi Pavlović za Sputnjik.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com