Francuska i Nemačka misle da birokrate iz Evropske unije treba uvek da budu na njihovoj strani. Međutim, kako piše sajt „Politiko“, činjenica da Evropska komisija ne gleda blagonaklono na njihov novi zajednički projekat, ukazuje na to da dve najmoćnije zemlje u bloku greše.
Evropska komisija po svemu sudeći ne želi da dopusti kompanijama „Simens“ i „Alstom“ da se spoje i naprave novog železničkog giganta, a to bi moglo da utiče i na entuzijazam Nemačke i Francuske po pitanju EU.
EU ima oštru knjigu pravila koja postaje ozbiljna muka za nemačku kancelarku Angelu Merkel i francuskog predsednika Emanuela Makrona, koji žele da naprave železnički ekvivalent kompaniji „Erbas“.
Neprijateljski stav Evropske komisije prema njihovoj želji, pokazuje duboku podelu u srcu EU. S jedne strane se nalaze protekcionistički nastrojeniji lideri koji žele bolju odbranu od Kine i njenog opasnog ekonomskog širenja na Stari kontinent, a sa druge strane su ekonomski liberalniji zvaničnici koji se bave pitanjima trgovine i konkurencije, koji ne vole koncept „industrijskih šampiona“.
Merkel je pozvala Brisel da ne dozvoli da njegova pravila o konkurentnosti – koja se fokusiraju na to da li će spajanje naštetiti evropskom tržištu – da stanu na put stvaranju industrijskog teškaša koji bi mogao da se bori sa konkurencijom iz Azije.
Francuski ministar finansija je takođe insistirao prošle nedelje da bi dogovor o spajanju „Simensa“ i „Alstoma“ trebalo da omoguće regulatori iz Brisela.
– Ovde se ne radi samo o ekonomiji, ovo spajanje treba videti kao venčanje Francuske i Nemačke u periodu gde postoji dosta pretnji po evropsku ujedinjenost. Da li je protekcionistički pokušaj da se unapredi performans naše industrije na međunarodnom tržištu? – rekao je Floran Laroš, profesor ekonomije sa Univerziteta u Lionu za „Politiko“.
Najveći problem za Pariz i Berlin je taj što evropska komesarka za konkurenciju Margaret Vestager u ovom spajanju vidi opasnost od toga da će se dramatično smanjiti broj proizvođača od kojih evropske železničke mreže mogu da kupuju vozove i opremu.
Osim toga, ona smatra i da je velike kompanije mnogo teže kontrolisati u političkom smislu i da bi one mogle da iskoriste dominantan položaj na tržištu u toj meri da njihovi klijenti na kraju ne budu zadovoljni.
Nedostatak konkurencije bi na kraju doveo do manje inovativnosti i viših cena za putnike i prevoz tereta.
Vestager sumnja da bi jedna ogromna železnička kompanija u Evropi takođe bila i manje kompetitivna na globalnom nivou.
– Šampioni koji su potrebni Evropi nisu razmaženi favoriti koji su osloboćeni potrebe da se takmiče u okvirima same Evrope – rekla je ona.
Dva izvora su za „Politiko“ navela da je u njenom odeljenju donet preliminaran zaključak da je spajanje „Alstom-Simens“ „nekompatibilno“ sa unutrašnjim tržištem.
Inače, Margaret Vestager je psotala poznata kao žena koja je na kolena bacila brojne industrijske i tehnološke gigante poput „Epla“ i „Gugla“ zbog njihovog nepoštovanja konkurencije.
Mišljenja evroposlanika i ekonomista o ovom spajanju su podeljena.
Rajnhard Bitikofer, a nemački evroposlanik i član stranke Zeleni koji se specijalizovao za kinesku politiku, smatra da je stav Evropske komisije „sulud“.
– Evropska politika o konkurentnosti je zastarela – rekao je on.
Ramon Tremosa, liberalni evroposlanik iz Špnaije kaže da je Vestager u pravu jer brine o tome koliku će cenu platiti konzumenti. Međutim, on se ne protivi eventulanom stvaranju evropskih „industrijskih šampiona“.
– Ukoliko se potvrdi da ovo spajanje neće biti dozvoljeno, to će verovtano biti zbog toga što nema dovoljno garancija da se ove evropski šampioni neće ponašati kao monopol. Međutim, svi znamo da moramo da konkurišemo na globalnom tržištu i možda su nam potrebni evropski šampioni – rekao je on.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com