Rukovoditeljka razvoja Inicijative mladih za ljudska prava (YIHR) Zorana Milovanović ocenila je da su pisci Zakona o socijalnom preduzetništvu, koji je donet 2022. godine, dobro sročili taj propis i da je on moderno postavljen, ali da nije zaživeo u praksi.
Ona je agenciji Beta kazala da je dobro što zakon ne svodi socijalna preduzeća samo na ona koja zapošljavaju marginalizovane grupe, već uzima u obzir sve koji stvaraju pozitivan društveni uticaj.
Po njenim rečima, zakon ipak nije zaživeo u praksi ni dve godine nakon stupanja na snagu.
„Nacrt programa razvoja socijalnog preduzetništva je izrađen, ali nije primenjen. Onda je NALED izradio novi program početkom godine. Mi nemamo informacije šta se sada sa tim dešava. Bez programa za razvoj socijalnog preduzetništva, bez političkih mera usmerenih na razvoj ove prakse, zakon će ostati samo mrtvo slovo na papiru“, rekla je Milovanović.
Ona je dodala da u okviru Inicijative mladih za ljudska prava postoji program koji ima karakteristike socijalnog preduzetništva. Reč je o Endžio habu, prostoru koji Inicijativa iznajmljuje za različite namene, a najčešće je reč o obukama, izložbama i sličnim aktivnostima.
„Endžio hab funkcioniše kao program Inicijative mladih za ljudska prava, a pokrenut je 2019. godine. Način na koji funkcioniše ima dosta sličnosti sa praksom socijalnog preduzetništva imajući u vidu da je prostor namenjen za širu zajednicu. Određenim ciljnim grupama se ustupa taj prostor uz nadoknadu, a određenim ciljnim grupama besplatno kako bi se pomogla njihova socijalna inkluzija“, navela je Milovanović.
Po njenim rečima, najčešće taj prostor besplatno koriste mladi ljudi koji se bore protiv društvenih nepravdi, imaju ideje kako da doprinesu društvu i interesuju ih teme koje su skrajnute, a često tu borave i umetnici.
Direktorka Inicijative mladih za ljudska prava Sofija Todorović kazala je agenciji Beta da teme kojima se ta organizacija bavi imaju uporište u prošlost. Po njenim rečima, često se dešavalo da ne mogu da nađu prostor u kom bi organizovali javne događaje pa su zato odlučili da osnuju sopstveni prostor i da ni od koga ne zavise.
„Mi smo shvatili da ne želimo da trgujemo sopstvenom slobodom zbog toga što neko ne želi da nam iznajmi neki prostor. Shvatili smo da ono što aktivisti i aktivistkinje iz Srbije, posebno mladi koji ne ćute na nepravdu, ono sa čim se najčešće susreću jeste nedostatak prostora u kom mogu da organizuju neku javnu stvar, da se dogovaraju, da sastanče. Tako je nastala ideja da osnujemo Endžio hab“, izjavila je Todorović.
Menadžerka Endžio haba Stefana Bojović dodaje da je ideja o osnivanju tog prostora nastala 2018. godine i da su njene kolege odabrale mesto koji se nalazi u centru grada kako bi privukle širu populaciju.
„Endžio hab predstavlja simbol otpora i pokazuje da su vrata otvorena za sve ljude. Ovo je mesto gde se neguje aktivizam kod mladih i sloboda govora“, navela je Bojović.
Tekst i video prilog nastali su u okviru projekta sufinansiranog od strane Ministarstva informisanja i telekomunikacija Srbije. Izneti stavovi nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com