Ekonomista Nurijel Rubini, poznatiji kao Doktor Propast, koji je predvideo prethodnu recesiju u svetu 2008. godine, smatra da sada postoji 10 razloga za novu krizu, javlja RTS.
„Ekonomija je danas u mnogo goroj situaciji, strukturno, nego što je bila kada se prethodni put srušila. Ovo je početak mnogo veće krize i mnogo veće recesije od one koje smo imali 2008. godine“, kaže direktor i osnivač Euro Pacifik kapitala Piter Šif. Nurijel Rubini, poznatiji kao Doktor Propast, koji je predvideo prethodnu recesiju, napravio je spisak 10 razloga zbog kojih je svet na pragu nove krize.
Skoro svaki od njih počinje i završava se jednim imenom – Donalda Trampa.
Da svet čeka novi talas ekonomske nestabilnosti smatra i Jože Mencinger, koga na ovim prostorima zovu i arhitektom slovenačke tranzicije. Njegovi stavovi i danas se s pažnjom prate na teritoriji cele bivše jugoslovenske države. „U poslednje vreme najviše krize je nastalo zbog manjka tražnje. Jer, čovečanstvo nema problem na strani ponude, imamo problem na strani tražnje. Možemo jednostavno reći da je proizvodnja jednog automobila jeftinija nego njegova prodaja“, smatra Mencinger.
„Ima puno nekih naznaka da će doći do usporavanja rasta. I to se danas na neki način prihvata i od strane zvaničnika MMF-a i Svetske banke u projekcijama za narednu godinu i naredne godine“, navodi profesor Dejan Šoškić. Tokom istorije nije se desilo da balon pukne na istom mestu. Ali kada pukne, kriza stiže svuda i na svako mesto.
Recesija koja je nastala u finansijskom sektoru ne ostaje tu, već se širi na celu privredu. Koliko god da su ekonomske krize različite, uvek ih izaziva jedna ista ljudska osobina. To je pohlepa, smatra Jože Mencinger: „Mali čovek želi više, a veliki još više. Oni koji prouzrokuju krize jesu ovi veliki, ne mali. Mali nemaju mogućnost. Takođe se vidi da se dosta položaj velikih ljudi popravlja u krizi, a cenu plaćaju mali ljudi u vidu nezaposlenosti, niskih plata“.
Kako se navodi u prilogu RTS, na sve to, Evropska centralna banka obustavlja štampanje para i takođe najvljuje povećanje kamata. Uz to, nemačka privreda je u jednom kvartalu bila u recesiji. Nešto malo veći rast od nule imaju još dve vodeće evropske privrede: Velika Britanija zbog Bregzita, Francuska zbog „Žutih prsluka“.
Gde je Srbija, a gde region u svemu tome? Može li se mala ekonomija spremiti za veliku krizu?
„Mala država se ne može spremiti. Jer, sve zavisi više-manje od izvoza i uvoza, pogotovo od izvoza. I tu ako nastane kriza u Nemačkoj sigurno će doći i do slične krize u Sloveniji“, smatra Mencinger. Da mi u Srbiji ne možemo mnogo da učinimo tim povodom, misli i profesor Dejan Šoškić.
„Srbija je jedna mala zemlja sa praktično beznačajnim ponderom u svetskim finansijskim i ekonomskim odnosima. Ali bi dobra poruka u svetskim razmerama bila postizanje dogovora između SAD i Kine, obaranje tenzija u vezi sa odnosima Evrope i SAD sa Rusijom, jer to koči oporavak evrozone“, zaključuje Šoškić.
(RTS, FoNet, Danas)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com