Pre nego što krenete na put u inostranstvo, obezbedite polisu putnog osiguranja za sebe i članove svoje porodice. Cena ove usluge je od 2.500 do 3.500 dinara u zavisnosti od osiguravajuće kuće koje sve češće uz ovu polisu nude gratis i osiguranje kuće u vreme vašeg odmora. Polisa osiguranja nije zakonska obaveza i bez nje se u svaku zemlju može ući, ali je pametnije poneti je jer će se sa njom izbeći veliki troškovi ukoliko u inostranstvu budete imali potrebe za lekarskim uslugama. Ona u proseku košta oko evro po danu u evropskim zemljama, a mnoge osiguravajuće kuće daju popuste na porodične, odnosno grupne polise. Potrošač je istraživao šta bi sve trebalo imati na umu pre nego se krene na odmor.
Ukoliko negde na putu građani imaju bilo kakav zdravstveni problem račun kod privatnog lekara može da iznosi i nekoliko stotina evra, a za prelome ili ozbiljnije povrede – i nekoliko hiljada evra. Ukoliko je neophodan hitan povratak u zemlju, a ne mogu da voze, troškovi su višestruko veći. Sa osiguranjem pokriveni su svi eventualni troškovi medicinske pomoći i nege u slučaju bolesti, nezgode, pa čak i repatrijacije ukoliko dođe do nesrećnog slučaja. Vrlo često je u paket putnog osiguranja uključena i pravna pomoć i turistička asistencija.
– Za svega desetak evra dobijate mogućnost da, ukoliko dođe do nezgode ili nesrećnog slučaja, osiguravajuća kuća pokrije troškove lečenja i pomoći u vrednosti do nekoliko desetina hiljada evra (u zavisnosti od zemlje u koju se putuje i paketa koji kupite, pokrića su od 5.000 pa čak do 40.000 evra). Mnoge turističke agencije uz aranžmane prodaju i polise putnog osiguranja, ali malo ko objasni putnicima šta je polisom pokriveno i kako se ona koristi. Zato je potrebno detaljno pročitati uslove osiguranja koji se nalaze uz polisu, savetuju na sajtu sveoosiguranju.com.
Polisa važi od trenutka kad se pređe granica, i pokriva sve one slučajeve koji se mogu dogoditi neočekivano i koji nisu hronični. Troškovi lečenja za poznate bolesti obično nisu pokriveni, kao ni nezgode koje se naprave pod dejstvom alkohola ili droge. Ako dođe do nezgode prilikom vožnje motocikla, pokrivene su intervencije samo ukoliko je povređeni nosio kacigu.
A kako se koristi polisa putnog osiguranja?
Osiguravajuće kuće u Srbiji uglavnom su uključene u neki od međunarodnih sistema za asistenciju, preko kojih se pruža mogućnost medicinske pomoći u ogromnoj mreži zdravstvenih ustanova širom sveta. Ukoliko dođe do nezgode ili zdravstvenog problema, neophodno je pozvati asistentsku kuću – broj piše na polisi, dostupan je 24 sata, a operater govori maternji jezik onog koji poziva. Osoba sa druge strane linije reći će koja je najbliža zdravstvena ustanova u koju može da se javi i daće detaljne instrukcije kako se stiže do tamo, a ako je potrebno – poslaće čak ekipu ili sanitet.
– Ako odete samoinicijativno u prvu ambulantu na koju naiđete, može se desiti da ona nije u sistemu vaše osiguravajuće kuće, pa vam troškovi neće biti pokriveni. Operateru treba da kažete i broj svoje polise, kako bi vam dao dalje instrukcije oko regulisanja troškova. U nekim kućama troškovi do određenog iznosa (reda veličine oko 100 evra) moraju se platiti „iz svog džepa”, zatim ih osiguravajuća kuća refundira, a sve preko tog iznosa pokriva direktno osiguravajuća kuća medicinskoj ustanovi – raspitajte se unapred o detaljima, savetuju na ovom sajtu koji se bavi osiguranjem.
Pre nego što se krene na put, trebalo bi zapisati u svoj telefon ili zapamtiti – broj asistentske kuće i broj svoje polise. Čak i ako niste poneli polisu, ili ste je izgubili, ovo će biti dovoljno da vaš problem bude rešen, a troškovi pokriveni. Neophodno je da sačuvate sve račune i kompletnu lekarsku dokumentaciju i da je dostavite osiguravajućoj kući kad se vratite.
Ako putujete automobilom
Ako putujete automobilom, neophodno je da imate „dokaz” da je vaše vozilo osigurano jer je to uslov da pređete granicu. Reč je o osiguranju od autoodgovornosti – ukoliko vi napravite nezgodu, vaša osiguravajuća kuća će oštećenom vozilu platiti odštetu, a ukoliko drugo vozilo ošteti vas, njegova osiguravajuća kuća će vama nadoknaditi štetu.
Ako putujete u zemlje EU, Švajcarsku, Norvešku, Island, Andoru a odnedavno i u Crnu Goru, dovoljno je da imate važeću registracionu nalepnicu, koja se dobija prilikom registracije vozila, i ne morate dodatno da kupujete zelenu kartu. Udruženje osiguravača sa crnogorskim Nacionalnim biroom ima bilateralni, a sa ostalim zemljama multilateralni sporazum, po kojem su nalepnica i registarska tablica dokaz da automobili iz Srbije imaju osiguranje od autoodgovornosti.
Za ulazak u zemlje koje su van tog multilateralnog sporazuma – Makedoniju, BiH, Rusiju, Belorusiju, Ukrajinu, Moldaviju, Tursku, Izrael, Iran, Albaniju, Tunis i Maroko – neophodno je kupiti zelenu kartu koja je potvrda da je vozilo osigurano. Drugim rečima, to je dokaz da će sva šteta, materijalna ili nematerijalna, koju vozač eventualno pričini trećim licima u saobraćajnom udesu u inostranstvu, biti nadoknađena.
Ako ste zaboravili da kupite zeleni karton (krenuli ste noću i na granicu stigli pre nego što su se otvorile poslovnice osiguravajućih kuća u poslednjem gradu kroz koji ste prošli), ovaj dokument možete kupiti i na granici, ali je tada cena nešto veća.
Najzad, ako želite da unapred obezbedite pokriće troškova za svoj automobil čak i ako sami prouzrokujete štetu, nabavite mu polisu kasko osiguranja koju u nekim osiguravajućim kućama možete da kupite i samo za period dok ste na putovanju a ne za čitavu godinu.
Kad vozač pobegne
Ako vas zadesi nezgoda u saobraćaju, a vozač koji je udes izazvao – pobegne pre nego što stignete da mu zabeležite registarski broj, osiguranje ipak može da se naplati, pa čak i kad građani nemaju polisu kasko osiguranja. Tada se za odštetu treba obratiti Garantnom fondu, koji se nalazi pri Udruženju osiguravača Srbije. Odšteta se u ovom slučaju može naplatiti samo za nematerijalnu štetu odnosno štetu zbog smrti, povrede tela ili narušavanja zdravlja. Pravo na odštetu imaju i vozač i putnici u vozilu, a isto važi i ako nepoznato vozilo udari pešaka, biciklistu, motociklistu…
Šteta na vozilu koje napravi drugo nepoznato vozilo – ne može se naplatiti, izuzev ako imate sopstveno kasko osiguranje. Ovo praktično znači da, ako se ujutru probudite i ugledate kroz prozor svoj automobil koji je neko preko noći oštetio, jedini izbor da štetu nadoknadite jeste kasko osiguranje.
Šteta od neosiguranog vozila
Autoosiguranje ili osiguranje od autoodgovornosti je osiguranje trećeg lica od štete koju mu napravi vlasnik osiguranog vozila. Svi koji osiguraju svoje vozilo prilikom registracije, obezbeđuju da se plati odšteta trećem licu kojem eventualno nanesu štetu. Ima i onih koji bi radije „da uštede” pa ne registruju i ne osiguravaju svoje vozilo, ali se ipak usuđuju da ga voze uz rizik da izazovu nezgodu. U tom slučaju se građani mogu obratiti za odštetu Garantnom fondu. Isplaćuje im se odšteta i za materijalnu i za nematerijalnu štetu, odnosno i za štetu na vozilu i za povrede. Ukoliko se dogodi da udes izazove vozilo koje je osigurano u osiguravajućoj kući koja je u stečaju, oštećeni se takođe može obratiti Garantnom fondu – samim tim što plaća polisu osiguranja autoodgovornosti, deo tog novca odlazi upravo u Garantni fond iz koga se isplaćuju ovakve štete.
(J. Antelj, Politika)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com