Nemačkoj je sve teže da obezbedi dovoljno radne snage, a analitičari strahuju da će u narednih par godina mnoga zanimanja izumreti, a sa njima i radna mesta.
Zanimanja koja su u Nemačkoj deficitarna su: matematičar, informatičar, naučnici u oblasti prirodnih nauka, tehničari i lekari, dok su stomatolozi izuzeti, pišu domaći mediji.
Očekuje se i rapidni pad zarada za prosvetne radnike, jer prema najnovijoj studiji, Nemačkoj će, do 2025. godine, nedostajati 35.000 učitelja. I to pod uslovom da broj đaka ostane nepromenjen, a to se sigurno neće desiti čak ni u ovom društvu koje rapidno stari. Eksperti predviđaju rast učeničke populacije i potrebu da se, samo u osnovnim školama, zaposli 105.000 novih nastavnika.
Tamošnji mediji pišu da broj mladih koji se sada obučavaju da preuzmu pedagoške poslove neće ni blizu popuniti „rupe“. U narednih sedam godina moći će da iškoluju maksimum 70.000 pedagoga. Sastavni deo računice je i činjenica da će se oko 60.000 nastavnika u tom periodu penzionisati.
Ovo je šansa za radnike iz Srbije i bivših jugoslovenskih republika koji su izuzetno traženi i rado primani, jer su visoko kvalifikovani, a pristaju da rade za minimalnu cenu koju propisuju nemački propisi.
Inače, interesovanje stranaca za „Plavom kartom“, koja omogućava uvoz radne snage, raslo je iz godine u godinu, a do danas je udvostručilo.
Da bi se uopšte nadao „plavoj karti“, stranac mora da ispuni minimalno dva uslova: da ima potvrdu o završenoj školi koja se priznaje u Nemačkoj i dokaz da će za ponuđeni posao u ovoj zemlji biti plaćen prvo 50.800 evra godišnje, da bi se ta cifra vremenom korigovala i spala na 39.642 evra. To bi značilo da mesečna zarada radnika treba da iznosi više od 3.000 evra.
Najviše radnika Nemačka je „uvezla“ iz Indije (22,8 odsto), slede građani Kine, Rusije, Ukrajine i Sirije, prenele su Novosti.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com