To što je na predlog Bundesbanke da se starosna granica za penzionisanje podigne na 69 godina portparol nemačke vlade Štefen Zajbert samo kratko rekao da „vlada stoji iza odlaska u penziju sa 67 godina”, ni u kom slučaju ne znači da Nemci ne bi trebalo da očekuju sve teži put do penzije. Naprotiv, i u samoj vladi kancelarke Angele Merkel postoje zagovornici kasnijeg penzionisanja, dok eminentni nemački ekonomski instituti procenjuju da bi prag za penzionisanje trebalo podići na čak 73 godine.
Centralna banka Nemačke, koja uživa veliko poverenje u nemačkoj javnosti, prvi put je u mesečnom izveštaju istakla da bi vlada trebalo da razmotri povećanje starosne granice za penzionisanje na oko 69 godina do 2060. godine, kako bi se obezbedio opstanak penzijskog sistema koji je dodatno opterećen time što je stanovništvo Nemačke u proseku sve starije.
„Da bi penzioni planovi odrazili dugoročne trendove, zvanične projekcije (penzionog sistema) trebalo bi da dosežu dalje od 2030. godine”, istaknuto je u izveštaju, čime je Bundesbanka iskritikovala nemačku vladu, koja je pre deset godina odlučila da starosnu granicu za penzionisanje postepeno do 2029. podigne sa 65 na 67 godina.
Sada nemački radnici odlaze u penziju kada navrše 65 godina i tri meseca života, čime Nemačka u odnosu na susednu Francusku ima viši prag za penzionisanje. Francuska vlada je nedavno starosnu granicu za penzionisanje podigla sa 60 na 62 godine za one koji su tokom čitavog radnog veka plaćali doprinose za penziono i socijalno osiguranje, dok je onima koji to nisu činili prag za penzionisanje 67 godina. Do 2060. životna dob za penzionisanje biće povećana u Danskoj na 72,5 godina, u Italiji na 70, a u Češkoj na 69,5 godina.
Da može slično da se očekuje i u Nemačkoj svedoči i to da je sedamdesetčetvorogodišnji ministar finansija Volfgang Šojble nedavno pozvao da se prag za penzionisanje poveća na oko 70 godina. Ovaj uticajni demohrišćanin smatra da bi odlazak u penziju trebalo u glavama ljudi i zakonu formulisati „fleksibilnije”, umesto što se konkretno određuje starosna granica. Prema njegovom mišljenju, trebalo bi očekivanu starost i radni vek dovesti u gotovo automatsku zavisnost, što bi uzimajući u obzir činjenicu da Nemci sve duže žive značilo da bi sve duže i radili.
„Moramo se pripremiti za demografski razvoj”, rekao je on, dodajući da se moraju svi troškovi za zdravstvenu negu, penzije i negu nemoćnih povezati sa činjenicom da će biti sve manje zaposlenih te da eksplozija troškova koja će nastupiti „ne sme biti tabu”.
Ovaj njegov predlog ne samo što je naišao na protivljenje sindikata, opozicije i socijaldemokrata sa kojima su demohrišćani u vladajućoj koaliciji, već su oštre reči stigle i iz samog demohrišćanskog bloka. Čini se pre svega zbog toga što u septembru u tri pokrajine slede izbori, a za godinu dana i savezni parlamentarni izbori, dok u Nemačkoj gotovo četvrtina građana prima penziju, što znači oko 20 miliona potencijalnih birača.
Iz opozicije su poručili Šojbleu da je lepo to što on već 26 godina od atentata u kojem je zadobio povredu i završio u invalidskim kolicima i dalje radi, podsećajući ga da je ipak lakše raditi kao ministar nego biti radnik na traci, vozač ili negovatelj. S druge strane, Šojblea posredno brane ekonomski stručnjaci. Studija koju je sproveo Institut za ekonomska istraživanja ukazuje da bi životna dob za odlazak u penziju do 2041. mogla da bude povećana na 73 godine ukoliko doprinosi za penzije ostanu na sadašnjem nivou a penzije ne budu smanjivane. Ova studija pri tome pobija tvrdnje da bi to moglo da spreči dolazak uglavnom mladih i radno sposobnih izbeglica.
I stručnjaci Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) procenjuju da će ubrzano starenje nemačkog stanovništva uticati na privredu i da će u Nemačkoj do 2060. biti zaposleno možda i 15 miliona ljudi manje, što znači da će biti manje uplate u zdravstvene i penzione fondove. Zbog toga OECD predlaže ili povećanje praga za penzionisanje ili u dogledno vreme osetno smanjenje penzija.
Trenutno u Nemačkoj na jednog penzionera dolaze tri zaposlene osobe. Prosečna penzija od oko 1.260 evra čini svega 48 odsto prosečne plate, a prema procenama do 2030. pašće na samo 44 odsto. To je iznos koji omogućava izuzetno skroman život budući da većina živi u iznajmljenim stanovima, pri čemu milioni penzionera primaju znatno manju penziju, čiji je iznos znatno bliži iznosu socijalne pomoći.
Frank Bzirske, šef najvećeg nemačkog sindikata Verdi, traži da nivo penzija bude najpre stabilizovan, a potom podignut.
„Oko 12 miliona ljudi može u starosti biti zaista siromašno u jednoj bogatoj Nemačkoj. Niske penzije su tempirana socijalna bomba”, kaže on i kao i ostali sindikalci ističe da nema ni govora o tome da je dovoljno podići samo najniže penzije.
Osim toga, vlast je najavila i izjednačavanje nivoa penzija na istoku i zapadu Nemačke, budući da su na istoku i dalje za desetak odsto niže nego na zapadu.
Ipak, ova obećanja još nisu u potpunosti ispunjena, dok su zakonom utvrđene penzije, koje je u Nemačkoj još krajem 19. veka uveo kancelar Oto fon Bizmark, sada sve neizvesnije i manje.
(Nenad Radičević, Politika)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com