Nijedan zakon u Srbiji ne poznaje valutnu klauzulu kao dozvoljenu mogućnost kod odobravanja dinarskih kredita, a građani koji su podizali stambene zajmove vezane za švajcarske franke od banke su dobijali upravo dinare, a ne stranu valutu. Stoga su ovi kreditni ugovori sa bankama nezakoniti, to jest ništavni – smatraju u „Udruženju CHF“, koje okuplja dužnike u švajcarcima.
To praktično znači da bi banke trebalo kod ovih zajmova da eliminišu valutnu klauzulu i uvaže dinarski iznos koji je dužniku odobren prilikom davanja kredita, a potom da se preostali dug otplaćuje u dinarima po definisanoj kamatnoj stopi, prenose Novosti.
Pravnik Jelena Pavlović, predstavnica „Udruženja CHF“, pozvala je juče nadležne iz Ministarstva finansija, Narodne bnake Srbije kao i banaka, na zajednički sastanak kako bi problem ovih dužnika bio rešen.
– Prva evropska pravosnažna kolektivna sudska presuda u Grčkoj, kojom je valutna klauzula u švajcarskim francima proglašena nepoštenom i štetnom, od izuzetnog je značaja, zbog čega je krajnje vreme da i Srbija, po uzoru na deset evropskih zemalja, reši problem tih kredita – istakla je ona.
Pavlović smatra da i ovdašnje banke i te kako shvataju da ovaj problem mora uskoro da bude rešen.
– Naš cilj je da se u okviru srpskog pravosuđa izborimo za svoja prava. U tom slučaju će jedina posledica po banke biti umanjenje dobiti u jednoj godini. U suprotnom, ako to pravo izborimo u Strazburu, trošak bi snosila država Srbija, a ne banke, što smatramo da je nedopustivo. Jer, naša država nije ni na stepenu razvoja zemalja iz kojih te banke dolaze. Ne vidimo nijedan razlog da naša država bude još siromašnija, a druge zemlje još bogatije – istakla je Jelena Pavlović.
Ovo udruženje će od sada javno objavljivati svu dokumentaciju, prvenstveno onu koja se tiče ponašanja banaka u konkretnim slučajevima, kao i javno informisati javnost da li banke izdvajaju rezervisanja po ovim spornim kreditima, zatim kako se ponašaju revizorske kuće i centralna banka.
Da je korisnik ovih kredita podigao pre 10 godina zajam u evrima od, recimo 100.000 evra, danas bi mu sa ovako otplaćivanim ratama na ime ostatka duga preostalo da plati još 70.000 evra. Ovako, na 100.000 evra zajma vezanog za franke, ovaj dužnik danas na ime ostatka duga, bez kamate, ima još 115.000 evra – slikovito objašnjava predstavnik „Udruženja CHF“ Milan Matić.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com