Iako većina poslodavaca smatra da je visoka plata faktor koji najviše motiviše zaposlene, istraživanja pokazuju da je visina zarade tek šesto „pogonsko gorivo” koje radnike stimuliše da daju najbolje od sebe. Istraživanje koje je obuhvatilo 178 rukovodilaca i 258 zaposlenih u našoj zemlji i koje citira Olga Kićanović, samostalni savetnik u Republičkoj agenciji za mirno rešavanje radnih sporova, u svojoj knjizi „Praktikum poslovnog uspeha”, pokazalo je da je prva stvar koja motiviše zaposlene da daju sve od sebe – mogućnost korišćenja svojih veština na poslu. Ono što radnike podstiče više od plate jesu mogućnost dodatnog stručnog usavršavanja i napredovanja, nagrađivanje po zasluzi i sloboda da se primeni sopstveni način rada.
– Plata jeste visokopozicionirana na listi motiva za kvalitetno obavljanje posla, ali nije prva na listi. Zaposlenom je pre svega važno da se na radnom mestu oseća dostojanstveno, a to ne košta ništa. Dobri međuljudski odnosi nemaju cenu, a loši odnosi i mobing firmu koštaju mnogo. Osim što ljudi češće odlaze na bolovanja, oni rade manje kvalitetno i bave se intrigama umesto poslom – ističe Olga Kićanović, koja se već deset godina bavi radnim pravom i u svakodnevnom je kontaktu sa zaposlenima koji se njenoj agenciji obraćaju zbog mobinga. U prethodnih devet godina rešeno je više od 4.500 radnih sporova.
Iako na radnom mestu provodimo najveći i najproduktivniji deo dana, naša sagovornica primećuje da se za veoma mali broj ljudi u našoj zemlji može reći da vole svoj posao. Najveći broj zaposlenih smatra da im posao obezbeđuje egzistenciju i plaća račune – mali broj njih posao posmatra kao izazov.
„Kad pitate mlade gde bi voleli da se zaposle, većina će odgovoriti da maštaju o državnom poslu. S druge strane, zaposleni u javnim firmama imaju cilj da u njima ostanu do penzije i da uopšte ne radi na sebi. Iz iskustva znam da je veoma teško motivisati zaposlene u državnim firmama da rade bolje jer je njihova plata fiksna a mogućnost napredovanja gotovo nikakva. Direktori u državnim firmama po pravilu se plaše sposobnih radnika koji imaju veće znanje od njih, odnosno koji su svedoci njihovog neznanja. Dešava se da zaposleni uče strane jezike o sopstvenom trošku ili završavaju postdiplomske studije, a onda postaju žrtve mobinga jer – štrče u odnosu na prosek. Češći je slučaj da se sposobni radnici izoluju umesto da se nagrade. Pošto su kriterijumi vrednovanja pogrešni, ljudi nisu motivisani da rade na sebi – konstatuje naša sagovornica.
Olga Kićanović naglašava da postoji velika razlika između menadžera u državnim i privatnim firmama kad je reč o ponašanju prema radnicima. U državnim firmama odluka o postavljenju direktora donosi se izvan preduzeća i veliki broj njih ne zna kako da motiviše zaposlene da rade bolje.
– U privatnim firmama menadžeri se edukuju kako da povećaju motivaciju, produktivnost i lojalnost zaposlenih i kako da organizuju timski rad. Privatne firme mnogo pažnje posvećuju odabiru zaposlenih i rukovode se devizom izvršnog direktora kompanije „Epl” Tima Kuka, koji plastično objašnjava: „Treba zapošljavati komplementarne ljude, ako želite da pravite slagalicu”. Ako neko ne zna kako se razvija lojalnost, motivacija i produktivnost zaposlenih, neće doprineti boljitku firme. U vremenu krize, veliki broj firmi preživeo je zahvaljujući lojalnosti zaposlenih. Dobri menadžeri znaju da se odanost zaposlenih ne kupuje već obezbeđuje empatijom, brigom za zaposlene i njihove porodice – objašnjava naša sagovornica.
Mobing i strah od otkaza
Sociopsihološka istraživanja svedoče da gotovo svaka druga osoba u našoj zemlji strepi od gubitka posla, a Olga Kićanović upozorava da su društva u kojima snažno duvaju vetrovi tranzicije plodna tla za klijanje mobinga.
– Strah od gubitka posla jeste moćan pokretački mehanizam za mobing, odnosno psihološko maltretiranje podređenih koje ima za cilj oslobađanje od viška radne snage. Samoubistvo policijske službenice Anice Mitić, koje se dogodilo u julu, otvorilo je pitanje čestih suicida u policiji. Po podacima njihovog sindikata, broj policajaca koji se ubio u poslednjih deset godina dostigao je 130, a najčešći motiv je mobing – upozorava Olga Kićanović.
(Katarina Đorđević, „Politika“)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com