Beogradska gondola počinje da se gradi sledeće godine, izjavio je gradonačelnik Beograda Siniša Mali.
Prema nacrtu republičkog budžeta za 2018. godinu, za ovaj projekat izdvojeno je 360 miliona dinara. Istim dokumentom, planira se da 2019. iz svoje kase Srbija izdvoji 840 miliona.
Grad Beograd je u obavezi da obezbedi oko 600 miliona. Vazdušno povezivanje Kalemegdana i Ušća koštaće ukupno 1,8 milijardi dinara.
Prema dogovoru, Republika će učestvovati sa dve trećine vrednosti investicije. Kupovina kapsula i izgradnja infrastrukture finansiraće se preko Ministarstva trgovine, turizma, telekomunikacija, a sprovodiće je preduzeće „Skijališta Srbije“.
“Grad će naredne godine u budžetu rezervisati 600 miliona za ovaj projekat. On je veoma važan za razvoj prestonice. Sada smo finansijski stabilni i zato mozemo da investiramo u ovakve stvari. Zahvaljujem se ministru Rasimu Ljajiću koji nas je podržao”, rekao je Mali za Večernje novosti.
Vazdušni tramvaj prevoziće putnike linijom dugačkom tačno kilometar. Na Starom gradu, stanica će se nalaziti u blizini pristaništa i „Beton hale“, a na novobeogradskoj kod mesta gde je sada skejt park.
Interesantno, startna pozicija na Ušću bila bi postavljena na 75 metara nadmorske visine. Dok bi stanica kod Kalemegdana bila na visini 106 metara.
Gondola će prevoziti 3.000 osoba na sat u oba smera brzinom od dvadesetak kilometara na čas. Vreme putovanja sa jedne strane reke na drugu iznosilo bi svega pet minuta. Žičara bi imala tridesetak kabina. U svakoj od njih moglo bi da sedi između 10 i 35 putnika. Prevoz bicikla i pristup osobama sa invaliditetom takođe će biti omogućeni.
Kako navodi gradonačelnik Mali, gondola je atraktivan vid javnog prevoza.
“Uticaće na turizam. Od izrade i sprovođenja ovog plana očekuju se pozitivni efekti i sa saobraćajnog aspekta. Unaprediće se bezbednost, komfor za pešake i bicikliste. Smanjiće se emisija štetnih gasova”, zaključuje prvi čovek prestonice.
Podsećamo, ideja o izgradnji beogradske gondole datira još od 1922. godine. U Arhivu je sačuvan nacrt „Građevinsko-tehničkog preduzeća Šumadija“, koje je osmislilo povezivanje Beograda i Zemuna žičarom. Istovremeno je ponuđen još jedan projekat, koji je predložila zagrebačka firma „Čavlina i Sladoljev“, a njegova trasa bila je zemišljena od Kalemegdana, preko Velikog ratnog ostrva do Zemuna. Oba su bila preskupa, pa se odustalo.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com