DržavnI deo u ceni cigareta početkom 2018. ponovo će dovesti do poskupljenja na trafikama. Rast akciza koje se menjaju prema akciznom kalendaru, dovešće najverovatnije do povećanja cena od 10 dinara po paklici. I kod alkohola bi zbog akciza moglo da dođe do promene cena. Ako se usvoji predlog za izjednačavanje akciza na alkohol, viski bi mogao da pojeftini, dok bi to s druge strane najverovatnije dovelo do poskupljenja domaće šljivovice.
Prema akciznom kalendaru u periodu od 2017. do 2020. godine, svakog juna i janura specifična akciza za cigareta raste za 1,5 dinara. Uz ovu, na cenu cigareta zaračunava se i proporcijalna akciza od 33 odsto cene, a na sve to valja dodati i PDV.
– Zahvatanje države iznose prosečno 80 odsto cene cigareta – kažu proizvođači duvana. – Kod jeftinijih cigareta to dostiže i 90 odsto cene. Tako, ako je paklica 230 dinara, država uzima 178,3 dinara za akcize i porez – 65,5 dinara je specifična akciza, 76 dinara vredi proporcionalna, a 37 dinara je porez na dodatu vrednost.
Računica proizvođača pokazuje da kada paklica od januara poskupi za 10 dinara na 240 dinara, država će tada uzimati ukupno 187 dinara na ime akciza i poreza. Specifična akciza će biti 67 dinara, proporcionalna 79,2, a PDV- 40,8 dinara. Kako kažu u duvanskoj industriji, ovo pokazuje da će od 10 dinara poskupljenja, čak 8,7 dinara ići državi. To, međutim, nije nikakva uteha za pušače, jer su svesni da će već krajem ove decenije cigarete plaćati kao i žitelji evropskih zemalja.
I alkohol „muče“ akcize. Različite kategorija žestokih pića sa istim procentom alkohola plaćaju različite namete države. Tako rakije od voća plaćaju akcize od 125,8 dinara po litri, a alkoholna pića od žitarica, odnosno viski 321 dinar. Manje zahvatanje kod voćnih rakija, mera je zaštite domaćih proizvođača, prenose Novosti.
– Uvoznici i distributeri alkohola su pokrenuli inicijativu za izjednačavanje akciza po litiru apsolutnog alkohola – kaže Žarko Malinović iz sektora za trgovinu Privredne komore Srbije. – To bi dovelo do pada akciza kod nekih alkoholnih pića, a samim tim i do pojeftinjenja. – Domaću proizvodnju ne treba štititi kroz akciznu politiku, već subvencionisanjem proizvodnje. Potrebna nam je predvidljiva akcizna politika, jer visoke akcize dovele su do toga da 90 odsto domaćih rakija u restoranima, kafanama i pijacama u Srbiji su iz sive zone. To izjednačavanje akciza, inače je i obaveza prema EU.
S druge strane, Ivan Urošević, predsednik Grupacije proizvođača rakija pri PKS kaže da je pitanje da li bi se izjednačavanjem akciza došlo do pada nameta za viski ili do rasta akciza kod šljivovice. Rast akciza bi tvrdi Urošević doveo do poskupljenja domaće rakije, a domaća legalna proizvodnja to ne bi mogla da izdrži, jer bi se našla između jakog uvozničkog lobiranja viskija i nelegalne proizvodnje rakije koja zauzima gotovo 90 odsto tržišta domaće „žestine“. Država, smatra Urošević, mora da nađe model da zaštiti domaćeg legalnog proizvođača.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com