Nekada smo u pečalbu odlazili isključivo u zapadnu Evropu i Ameriku, dok se danas broj destinacija znatno povećao, a u poslednje vreme sve popularniji je rad u Kini.
Prema zvaničnim podacima, u ovom momentu oko 1.000 građana Srbije radi u toj zemlji. Njihovi utisci su uglavnom dobri. Oni napominju da se u Kini lako može naći dobro plaćen posao, kakav naši ljudi obično traže na Zapadu.
„Naši ljudi uglavnom predaju engleski i na takvim poslovima mogu da zarade između 1.500 i 2.000 američkih dolara mesečno. Drugi po redu su arhitekte, koje jako dobro zarađuju, ali je njih manje nego nastavnika jezika“, kaže M. Milunović, koji je jedno vreme proveo u Kini, ali radio nešto drugačiji posao.
„Kako sam diplomirani difovac, želeo sam da ostanem u sportu i radim ono što najbolje znam. Napravio sam školicu sporta za decu i sa njima radio“, kaže on i dodaje da je živeo u Šendženu, gradu koji je mostom povezan sa metropolom Hongkongom.
Srbi uglavnom rade u većim gradovima, ali biraju i one, iako milionske, ipak malo manje, gde je lako naći posao, a cena života, smeštaja i režija nije vrtoglava kao u metropolama poput Šangaja ili Hongkonga.
Jedan od popularnih poslova jeste posao domaćina u prestižnim restoranima, koji uglavnom rade žene, ali prema broju oglasa za posao trenutno najbolje prolaze oni koji predaju engleski. Pored ljudi koji su završili engleski jezik na fakultetima u Srbiji, engleski u Kini mogu da predaju i oni koji imaju neki od međunarodno priznatih sertifikata. Ljudi, međutim, kažu da se čak može raditi i ukoliko se samo „dobro zna jezik“.
„Tada nećete moći da se zaposlite u školi ili obdaništu gde ljudi obično rade, ali ćete moći da držite privatne časove i tako dobro zaradite. Privatne časove ćete pored posla morati svakako da držite, pošto je život skup, a vama cilj da zaradite novac i vratite se u Srbiju“, priča Olivera Stanković, koja je godinu dana predavala u Kini.
Prema njenim rečima, Kinezi imaju ogromnu potrebu za nastavnicima engleskog, a u gradovima je stvar prestiža da deca znaju engleski, pogotovo kod imućnijih Kineza, prenosi Blic.
„Uglavnom učimo decu predškolskog uzrasta ili decu do četvrtog razreda osnove škole. Privatni časovi se naplaćuju i do 30 evra, što je dovoljno dobra zarada“, kaže sagovornica.
Načina za odlazak u Kinu je mnogo, a Srbi uglavnom pronađu posao preko specijalizovanih sajtova pre nego što odu. Tada im u velikom broju slučajeva poslodavci plate avionsku kartu, a ukoliko se radi u manjem gradu, moguće je i da troškovi smeštaja padnu na teret poslodavca, što nije slučaj u kineskim metropolama.
Iako takozvanu dozvolu za rad za strance nije teško dobiti, mnogi su u Kinu odlazili bez tog dokumenta i tek tamo pronalazili posao, pa sređivali dokumente.
Dok su bile potrebne vize, uzimali su turističke, ali ipak odlazili da rade. Kod nekih poslova, kao što je držanje privatnih časova, takva dozvola nije ni potrebna, pošto se zapravo radi na crno.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com