Klijentima jedne banke koja posluje u Srbiji ovih dana stižu pisma sa obaveštenjem o novim tarifama platnih usluga i uvođenju nekih novih nameta, poput naknade za upit stanja na bankomatu, pri čemu je tabelarni prikaz novih cena odštampan u „mikroskopskom” fontu.
Iz Narodne banke Srbije upozoravaju da to nije prihvatljivo i najavljuju da će u narednom periodu propisati veličinu i font slova koje će banke u našoj zemlji morati da koriste prilikom štampanja obaveštenja o uslugama koje nude klijentima.
„Banke, kao i platne institucije i davaoci lizinga, dužne su da informacije i obaveštenja pruže na jasan i lako razumljiv način, a pretpostavka da obaveštenja budu jasna i lako razumljiva je da ona budu pre svega – čitljiva”, kažu za Tanjug u NBS.
Važeći propisi ne uređuju font i/ili veličinu slova u obaveštenjima koje banke šalju klijentima, navode u NBS i dodaju da će, na osnovu nedavno usvojenih izmena i dopuna Zakona o platnim uslugama, standardizovati sadržinu i formu liste reprezentativnih usluga i pregleda naknada koje banke nude građanima.
„Banke treba da prilikom dostavljanja pisanih obaveštenja korisnicima, koriste onu veličinu slova koja omogućava prosečnom korisniku da lako pročita dostavljeno obaveštenje, odnosno da dokument bude čitljiv prosečnom korisniku, što dalje olakšava korisniku da sadržinu tog dokumenta i razume”, ističu u NBS.
Podsećaju, takođe, da je Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga predviđeno da se pri oglašavanju usluga banaka i davalaca lizinga, efektivna kamatna stopa prikazuje tako da bude uočljivija od ostalih elemenata.
Dakle, napominju u NBS za Tanjug, banke su dužne da u pismenoj formi, na jasan i lako razumljiv način pruže informacije o svim uslovima pod kojima pružaju platne usluge korisnicima platnih usluga.
Izmene i dopune ovog Zakona počeće da se primenjuju u martu 2019. godine, pa će NBS do decembra ove godine utvrditi listu reprezentativnih usluga i propisati sadržinu i formu pregleda naknada povezanih s platnim računom.
„Narodna banka Srbije će na jasan, nedvosmislen i razumljiv način utvrditi definicije reprezentativnih usluga i predvideti formu pregleda o uslugama i naknadama koji će omogućiti korisnicima da sa lakoćom i na relativno brz i jednostavan način dođu do svih potrebnih informacija”.
U obaveštenjima o povećanju naknada za korišćenje platnih usluga, koja su stigla klijentima jedne banke na kućne adrese, navodi se da će od 5. oktobra stupiti na snagu nova tarifa naknada koju je banka usvojila radi „usklađivanja cenovne politike sa tržišnim kretanjima”.
Nije objašnjeno o kakvim je tržišnim kretanjima reč budući da je kurs dinara stabilan već duže vreme, pošto NBS intervencijama na međubankarskom deviznom tržištu sprečava njegovo preterano jačanje ili slabljenje, a uz to u poslednjih pet godina kontinuirano ublažava monetarnu politiku jer su niski inflatorni pritisci i uspešno sprovođenje fiskalne konsolidacije i ekonomskih reformi „otvorili” prostor za to.
Referentna kamatna stopa NBS je snižena u tom periodu za 4,75 procenata, sa nivoa od 7,75 odsto iz maja 2013. godine na 3,0 odsto u aprilu ove godine, koliko iznosi i sada.
Što se tiče obaveštenja o povećanju naknada, zanimljivo je da negodovanje među klijentima nije izazvala činjenica da će im plaćanje telefona, infostana, struje, i drugih ličnih potreba preko te banke od oktobra biti skuplje, već to što su iznosi novih cena usluga odštampani sitnim, nečitljivim fontom u zgusnutim, osenčenim tabelama.
Iz NBS poručuju da građani mogu da joj se obrate ukoliko klijenti banaka imaju saznanja o tome da banke informacije i obaveštenja ne pružaju na jasan i lako razumljiv način, a u skladu sa Zakonom o platnim uslugama. (Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com