Vrlo je verovatno da nikad niste čuli za Džejmsa Čarlsa. Gradski oci Birmingema očigledno nisu, tvrdi Bi-Bi-Si: „Oni su ostali poprilično zatečeni hiljadama obožavalaca koji su blokirali uži centar grada kad se ovaj pojavio u Bulringu da bi se susreo s njima.”
Džejms Čarls je samo jedan primer influensera – zvezde s društvenih mreža koja možda nije vrhunska javna ličnost po konvencionalnim standardima, ali izaziva kultno sledbeništvo među fanovima, što se posle često koristi da bi se izgradila prava mala imperija.
Huda Katan, na primer, opisana je kao „Bil Gejts među influenserima za negu lepote” zato što je dala otkaz na poslu i, uz pomoć društvenih mreža, osnovala vlastitu kompaniju, čija se vrednost danas procenjuje na milijardu dolara.
Kako onda definisati influensera? „To je neko s uticajem koji može da se unovči”, objašnjava Si-Džej Nut-Kuper, rukovodilac u „Models 1 Talent” – agenciji koja danas angažuje influensere podjednako kao i modele, prenosi Bi-Bi-Si.
„I moraju da imaju oglašivački potencijal. Dakle, bilo da se radi o lepoti, modi, kulinarstvu, mentalnom zdravlju, da je neko vrhunski kuvar ili nešto treće, oni to mogu da iskoriste i pretvore u biznis.”
„Svi žele da žive od svog hobija… A mnogi s kojima smo radili dali su otkaz na poslu i došli u priliku da kažu: ’Vidi ti to, od ovog jednog posta zarađujem onoliko koliko bih inače zarađivala za mesec dana.’” Za generacije onih koji su odrasli učeći tradicionalne predmete u školi to može da deluje kao težak koncept za razumevanje.
Nataša Ndlovu, koja je stekla 90.000 pratilaca na „Instagramu” postovima o modi i nezi lepote, kaže da sam izraz influenser ume da bude „naelektrisana reč”.
„Mislim da je to zato što je i dalje prisutna ta generacija, ta jedna grupa u društvu, koja misli da smo pomalo bezobrazni”, kaže Ndlovuova. Ali razumljivo je da mnogi ne shvataju zašto je to postala profesija za sebe. , priznaje ona,
Influenseri uopšteno gledano zarađuju novac od promovisanja proizvoda na svojim stranicama – što mora jasno da bude obeleženo kao reklama zbog Pravila o standardima reklamiranja.
Ali, iako su mali broj influensera, poput Kajli Džener opštepoznata imena, postoji na hiljade „mikro-influensera” koji mogu da žive od toga što su veliko ime u nekoj konkretnoj, često vrlo usko specijalizovanoj oblasti.
„Mikro-influenseri su praktično nova sorta”, kaže Nut-Kuper, „gde možete da imate od 10.000 do 25.000 pratilaca i oni su neka vrsta generacije Z među influenserima.”
Sofi Grejsi Holms, influenserka sa cističnom fibrozom, podstiče pratioce da vode zdrave živote i da ne budu ni na koji način osujećeni u životu ako imaju stanje poput njenog. Njenih 34.000 pratilaca možda nisu ni za prineti 131 milionu koliko ima Kajli Džener, ali zato što Holms ima tako konkretnu publiku, brendovi rado sarađuju sa njom.
Najnovije istraživanje za Bi-Bi-Sijev Radio 4 pokazalo je da najveći deo potrošača ipak ne veruje influenserima, sa 82 odsto njih koji tvrde da nije uvek najjasnije kad je neko plaćen da promoviše neki proizvod.
Mnogi influenseri, međutim, ističu da ne prihvataju svaku ponudu koju dobiju. „Mnogo više odbijam nego što ih prihvatam”, kaže Nut-Kuper.
I mnogi poznati modni kreatori su vrlo brzo shvatili na koji način influenseri mogu da pomognu njihovom brendu. Danas morate da se zapitate ko je važniji na modnoj reviji da bude u prvom redu – Kim Kardašijan ili Ana Vintur, legendarna urednica američkog „Voga”?
To je teška odluka. Ipak, neka sede zajedno, za svaki slučaj.
(S. St, „Politika“)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com