Na štetnost prodaje Merkatora Agrokoru sagovornik je Magazina Biznis profesor Janez Prašnikar s Ekonomskog fakulteta u Ljubljani upozoravao s kolegama još 2012, a sada u intervjuu za sutrašnji broj magazina navodi da je, između ostalog, Agrokor u tom trenutku već bio u lošijoj finansijskoj situaciji nego Merkator.
„I to ne samo kad je reč o ukupnom finansijskom dugu nego i poslovnom dugu. Naime, Agrokor je svoje poslovanje još pre kupovine Merkatora gradio na eksternom zaduživanju, pa je bilo jasno gde to vodi. Naša saznanja smo bazirali na intenzivnom istraživanju zaduživanja preduzeća u Sloveniji i šire u regiji, u periodu pre dolaska velike finansijske krize 2008. godine i nakon nje“ navodi Prašnikar.
Dodaje da se on i njegove kolege Velimir Bole i Domen Trobec nisu u tom trenutku previše bavili Agrokorom, već su jednostavno postavili pitanje prodaje Merkatora nestabilnom kupcu, a već tada su, primećuje, upozoravali na ključne postavke zaduživanja Agrokora.
Prva, da je Agrokor finansijski zaduženiji nego Merkator. Druga, da su Agrokorove dve emisije obveznica: primarna 400 miliona evra, 7. decembra 2009. i dodatna emisija od 150 miliona evra, 7. decembra 2010. sa kuponskom kamatom od 10 odsto, što naznačava visoku cenu spoljnog zaduživanja, ocenjene kao špekulativne i rizične.
Čak je i međunarodna rejting organizacija Moody, ocenila je te emisije kao „junk bonds“.
I treća ključna postavka ukazivala je na okolnost da se finansijske obaveze Agrokora povećavaju iz dana u dan, što znači da raste finansijski odliv i opada mogućnost da se to pokriva iz prihoda kompanije.
Konačno, kako je naveo, upozoravano je na to da je udeo poslovnog duga u bilansima Agrokora veći nego u Merkatoru, što znači da su dobavljači Agrokora duže čekali na naplatu svojih potraživanja, a osim toga Agrokor je istovremeno akumulirao već previše menica kod svojih dobavljača, pošto se koristio tim instrumentom plaćanja.
„Ne znam zašto se ekonomisti nisu detaljnije bavili tim pitanjima, jer su, na osnovu podataka koje smo imali na raspolaganju, već bili vidljivi svi trendovi nezdravog zaduživanja Agrokora i opasnosti koje proizlaze iz toga za čitav finansijski sistem i njegovu stabilnost“, kaže Prašnikar.
Upitan kako tumači da je hrvatska država kupovala obveznice Agrokora iako su od svetski priznatih kuća bile označene kao rizične, Prašnikar kaže da pretpostavlja da je Agrokor, sa svojim ambicijama velike regionalne kompanije, predstavljao moguću alternativu za investicije, čak i da nije bilo političkih pritisaka.
Ipak, napominje još jednom da su podaci o akumulaciji visokog duga Agrokora bili vidljivi već u 2012. godini. O spekulacija na temu da je Ivica Todorić imao političku podršku hrvatske države za širenje svoje imperije Prašnikar kaže da ne veruje preterano.
„Ja ne verujem u velike planove koji bi se temeljili baš na ljudima kao što je Todorić. Posebno nakon loših iskustava sa prvom fazom takozvane „tajkunske“ privatizacije u Hrvatskoj. Mislim da je Todorić dobro koristio postojeće društveno okruženje u Hrvatskoj. A i hrvatskoj politici je odgovaralo da ima svog favorita, kao što se pokazalo kada je Agrokor preuzimao Merkator“, navodi Prašnikar.
O situaciji u kojoj se sada Agrokor postavlja kao problem hrvatskog društva i države, dok je uspeh kompanije pripisivan samo Todoriću, Prašnikar nema šta posebno da kaže, osim da to jeste pitanje za hrvatsko društvo i njihov pravosudni sistem.
„O tome da Todorić kontroliše medije i uticajne ljude, pričalo se i u Sloveniji prilikom preuzimanja Merkatora. Ali, to treba dokazati materijalnim dokazima“, smatra.
Može li Lex Agrokor, odnosno ulazak hrvatske države biti spas, na to pitanje Prašnikar navodi da ne razume u potpunosti suštinu Lex Agrokora, te poručuje da sve zavisi od stepena zaduženosti Agrokora, odnosno od toga koliko je dužan bankama i drugim investitorima i kakvi su ugovori.
„Ako finansijske obaveze dospeju u kratko vreme i ako Agrokor nema čime da ih plati, potrebna je ili njihova promena u equity (kapital) ili dokapitalizacija Agrokora u visini duga, ili prodaja imovine. Ako prvo ili drugo u konkretnim prilikama nije moguće, logički sledi prodaja imovine, najpre one koja je najviše likvidna. Drugo je pitanje zaraženosti (contagion), odnosno koliko je Agrokor dužan svojim dobavljačima, koliko su ovi dužni svojim dobavljačima… Zatim, pitanje je i koliki je dug Agrokora kod svojih preduzeća i koliki je dug preduzeća van sistema Agrokor. Koliki je dug države i paradržavnih institucija (doprinosi)“.
U delu koji se odnosi na plaćanje poreza i doprinosa, dodaje, neće biti nekih problema, odnosno nema dugova, jer Agrokor je, prema raspoloživim podacima, uredno namirivao te obaveze.
Osim toga, kako kaže, pretpostavka je da u unutar Agrokorove mreže dobavljača postoji grupa dobrih preduzeća i grupa loših preduzeća, koja bi se i te kako morala prestrukturisati. Takođe, po toj interpretaciji, i banke-poverioci trebalo bi da „plate“ svoj deo zbog loših odluka u prošlosti. Tu, primećuje, obično dolazi do problema, posebno kada postoji više poverilaca: teško je dogovoriti se sa njima jer svako vuče na svoju stranu.
Prašnikar upozorava da što se više odugovlači s rešenjem, veći će biti problem „zaraženosti“, pa čak može doći do problema likvidnosti unutar finansijskog sistema, a, kako napominje, pitanje je da li Lex Agrokor računa s tim.
Upitan zašto su ruske banke 2014. kreditirale Agrokor prilikom kupovine Merkatora, Prašnikar navodi da možda ima nešto u pričama o tome da je to bio Putinov scenario za geopolitičko prestrukturisanje, ali da će pre biti da je, recimo, Sberbank Europe ocenila da je Agrokor, sa svojim projektom na zapadnom Balkanu, dobra poslovna prilika.
„Međutim, verovatno su precenili tu priliku“, primećuje Prašnikar, a na pitanje da li će sada uloženi novac uspeti da „izvuku“, odgovara – sve zavisi od dubine i širine zaduženosti Agrokora.
Todorića, inače, opisuje kao pojavni oblik netransparentne vlasničke transformacije, koja je karakteristična za čitav region, upozorava da bi pravi problemi mogli nastati usled kolizije u odnosima rukovodstava Merkatora i Agrokora, odnosno ako bi se slučaj Agrogor rešavao na račun izvlačenja likvidnih sredstava iz Merkatora, a kad je reč o budućnosti Agrokorovih firmi kaže:
„To ne mogu da ocenim na osnovu javno dostupnih podataka“.
A upitan koji je savet Srbiji – šta da uradi u slučaju Agrokor, odgovor je kratak: „To je pitanje za Vladu Srbije. Potrebno je da se najpre ocene rizici za stabilnost finansijskog sistema“.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com